Iako su gorivo, hrana i komunalije među najjeftinijima na svetu, prosečna plata od oko 300 evra pokazuje da život u Iranu ipak nije ekonomska utopija
Kada se danas spomene Iran, prve asocijacije obično su geopolitička previranja, nafta i nuklearni sporazumi. Ipak, iza oštrih političkih naslova krije se svakodnevica više od 90 miliona ljudi koji žive, rade i snalaze se u ekonomiji koja decenijama funkcioniše pod teškim međunarodnim sankcijama.
Zemlja bogate istorije i kulture danas je dom ljudima koji su usavršili umetnost prilagođavanja. Zbog dugogodišnjih ekonomskih blokada, Iran je bio primoran da razvije takozvanu „ekonomiju otpora“, oslanjajući se na sopstvenu proizvodnju gotovo svega - od hrane do automobila. Rezultat toga je tržište koje za prosečnog Evropljanina izgleda kao potpuno drugi univerzum, posebno kada je reč o cenama.
Gorivo i komunalije kao socijalna kategorija
Ono što na društvenim mrežama redovno izaziva nevericu jesu cene energenata. Zemlja koja doslovno „leži“ na nafti svojim građanima nudi energetske olakšice koje su nezamislive u ostatku sveta. Država snažno subvencioniše gorivo kako bi zaštitila standard građana. U okviru mesečne kvote od 60 litara, litar benzina košta neverovatnih 0,03 evra.
Ni cene komunalija ne zaostaju mnogo za ovim trendom. Osnovni troškovi režija (struja, grejanje, voda) za stan od 85 kvadrata u Teheranu iznose u proseku oko 14 evra mesečno. Brzi kućni internet, iako podleže određenim restrikcijama i filterima, košta u proseku oko 6 evra.
Koliko košta svakodnevica?
Budući da je zbog sankcija uvoz stranih proizvoda otežan i skup, iranske police pune su domaćih brendova. To osnovne životne namirnice čini vrlo pristupačnim u nominalnom iznosu:
- Hleb (svež, 500 g): oko 0,46 evra
- Mleko (1 litar): oko 0,56 evra
- Jaja (12 komada): oko 1,16 evra
- Obrok u restoranu: oko 4,25 evra
- Karta u javnom prevozu: između 0,15 i 0,51 evra
- Pileća prsa (1 kg): oko 2,56 evra 
Kultura izlazaka, ispijanja kafe (i tradicionalnog čaja) i druženja po restoranima izuzetno je jaka, a pristupačne cene hrane omogućavaju građanima bogat društveni život uprkos ekonomskim izazovima. Cena čaja u Teheranu u proseku je oko 0,26 evra.
Druga strana medalje: plate i inflacija
Iako gore navedene cene zvuče primamljivo, potrebno ih je staviti u pravi kontekst - kontekst prosečnih primanja. Decenije sankcija ostavile su dubok trag na iransku valutu (rijal), što je dovelo do snažne inflacije i pada vrednosti rada u odnosu na globalno tržište. Prosečna mesečna zarada u Iranu iznosi oko 306 evra. Kada se te dve stvari ukrste, jasno je da život u Iranu nije nikakva ekonomska utopija, već neprestano balansiranje, piše Klix.ba.
Iranci imaju olakšan pristup osnovnim životnim potrebama - krov nad glavom, topao dom, jeftin transport i dostupnu domaću hranu. Međutim, kupovina bilo čega iz uvoza, poput kvalitetne tehnike, novih automobila, originalne odeće ili putovanja u inostranstvo, za prosečnog građanina Irana predstavlja ogroman, često i nedostižan luksuz.
Uprkos svemu, slika Irana iz ugla običnog građanina nije mračna kako se to često prikazuje. Reč je o visokoobrazovanoj naciji sa ogromnim brojem inženjera i lekara. Ljudi su prilično snalažljivi: koriste razna rešenja za zaobilaženje digitalnih restrikcija, razvili su sopstvene verzije popularnih aplikacija (poput pandana za Uber ili Amazon), a nedostatak uvozne robe nadoknađuju izuzetno cenjenim domaćim zanatstvom i proizvodnjom. Na kraju, svakodnevica u Teheranu predstavlja mešavinu modernog, ubrzanog života i tradicionalnih vrednosti, u kojoj ljudi - baš kao i svuda u svetu - pronalaze načine da rade, druže se i žive najbolje što mogu unutar granica koje su im nametnute.
Ostavi komentar