Četiri nekada najveće banke u Srbiji završile su u stečaju istog dana, 3. januara 2002. godine. Deset godina kasnije usledio je novi talas bankarskih slomova, predvođen Agrobankom, čiji su nenaplativi krediti i ogromni gubici otvorili pitanje kako je kontrolisan novac građana i privrede.
Od Beobanke, Beogradske banke, Investbanke i Jugobanke, preko Agrobanke, do Univerzal banke - iza svakog od ovih slučajeva ostali su ozbiljni finansijski problemi i pitanja o odgovornosti uprava i nadzornih institucija.
Četiri velike banke pale istog dana
Početak 2002. godine označio je jednu od najvećih prekretnica u istoriji srpskog bankarstva. Narodna banka Jugoslavije je 3. januara donela odluku o pokretanju stečaja nad četiri velike banke: Beobankom, Beogradskom bankom, Investbankom i Jugobankom.
Odluka nije doneta preko noći. Prethodile su joj ekonomske analize koje su pokazale da su gubici banaka znatno veći nego što se prvobitno procenjivalo. Prema zvaničnom saopštenju tadašnje Narodne banke Jugoslavije, dalja sanacija ove četiri banke zahtevala bi najmanje 8,3 milijarde nemačkih maraka. Uz to, nije bilo realnih izgleda za pozitivan novčani tok u naredne tri godine, dok je poverenje štediša bilo ozbiljno narušeno.
Banke su bile opterećene nasleđenim dugovima, problematičnim potraživanjima i posledicama dugogodišnje ekonomske krize, sankcija i urušavanja privrede.
Mlađan Dinkić, tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije, povodom stečaja Beogradske banke, Beobanke, Investbanke i Jugobanke je izjavio da je stečaj neophodan zbog neodrživog finansijskog stanja banaka:
- Cilj nam je da uverimo predsednika da je to bilo jedino moguće rešenje, da nemamo 8,3 milijarde maraka da saniramo te banke.
Agrobanka - Milionski krediti i ogromni gubici
Deset godina kasnije, 2012. godine, kako je pisala Kamatica, Srbija se suočila sa novim velikim bankarskim slučajem - Agrobankom. Nadzor poslovanja otkrio je ozbiljne probleme sa kreditnim portfoliom i ogromna nenaplativa potraživanja. Gubici su bili toliko veliki da je banka izgubila sposobnost da normalno posluje.
Stečajni postupak nad Agrobankom pokrenut je 2012. godine, a okončan je tek krajem 2023. godine. Banka je u februaru 2024. izbrisana iz registra privrednih subjekata.
Nova Agrobanka osnovana je radi preuzimanja dela poslovanja i obaveza prethodne banke. Međutim, nije uspela da ispuni propisane zahteve u pogledu kapitala i pokazatelja poslovanja. NBS joj je u oktobru 2012. oduzela dozvolu za rad i pokrenula postupak stečaja.
Goran Radosavljević, tadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija, nakon oduzimanja dozvole za rad Agrobanci naveo je da je banka na kraju 2011. godine imala gubitke od 29,4 milijarde dinara:
- Utvrđivaće se odgovornost za loše poslovanje Agrobanke.
Privredna banka Beograd - Nije bilo dovoljno kapitala
U oktobru 2013. godine Narodna banka Srbije oduzela je dozvolu za rad Privrednoj banci Beograd. Prema zvaničnom obrazloženju NBS, banka se duže vreme suočavala sa problemima u usklađivanju poslovanja sa zakonskim zahtevima u pogledu kapitala i pokazatelja poslovanja. Pokušaj pronalaženja strateškog partnera nije uspeo, a banka se našla u stanju kritične potkapitalizovanosti, uz mogućnost problema sa likvidnošću.
Deo njene imovine i obaveza preuzela je Poštanska štedionica, nakon čega je pokrenut stečajni postupak.
Razvojna banka Vojvodine - Negativan kapital
U aprilu 2013. godine dozvola za rad oduzeta je i Razvojnoj banci Vojvodine. Do gašenja je došlo nakon višegodišnjih problema u poslovanju i dogovora o prenosu dela imovine i obaveza na Poštansku štedionicu. Banka nije uspela da nastavi poslovanje u postojećem obliku, a njen slučaj postao je još jedan primer problema sa kapitalom i upravljanjem u domaćem bankarskom sektoru.
Tadašnji predsednik Vlade Vojvodine, Bojan Pajtić, obećavao je jačanje banke:
- Iznosom od 15 milijardi dinara RBV biće osnažena, pa će tako biti jedna od najboljih banaka u zemlji.
Međutim, banka je nekoliko meseci kasnije otišla u stečaj. Dinkić je tada kritikovao dokapitalizaciju, navodeći da banka ima 75 odsto nenaplativih kredita.
Univerzal banka - Ugrožena likvidnost
Poslednji veliki slučaj iz ovog talasa bila je Univerzal banka, kojoj je NBS oduzela dozvolu za rad 31. januara 2014. godine. Zvanično obrazloženje centralne banke navelo je značajno pogoršanje finansijskog stanja, kritičnu potkapitalizovanost i ugroženu likvidnost i kontinuitet poslovanja. Agencija za osiguranje depozita imenovana je za administratora, a potom je pokrenut stečajni postupak.
Jorgovanka Tabaković, tadašnja i sadašnja guvernerka NBS, je nakon oduzimanja dozvole za rad ovoj banci izjavila da je NBS bila dužna da reaguje jer banka nije mogla da izmiruje svoje obaveze:
- Univerzal banka je odobravala kredite bez procene da li oni zaista mogu da budu vraćeni i bez dovoljno instrumenata obezbeđenja.
Ko je kontrolisao novac i gde je bila odgovornost?
Kada se pogledaju ovi slučajevi, prema analizi Kamatice, uočava se nekoliko zajedničkih problema:
- Veliki broj nenaplativih kredita.
- Nedovoljna kapitalizacija pojedinih banaka.
- Loše upravljanje kreditnim rizikom.
- Nedovoljna kontrola poslovanja.
- Problemi u nadzoru i zakašnjelo reagovanje na finansijske gubitke.
Narodna banka Srbije je u svojoj retrospektivi ocenila da su četiri banke zatvorene u periodu 2012 - 2014. zbog problema izazvanih neadekvatnim upravljanjem i nadzorom pre 2012. godine.
Ipak, važno je razlikovati finansijski neuspeh banke od krivične odgovornosti njenih rukovodilaca. Za tvrdnje o zloupotrebama i odgovornosti konkretnih osoba neophodni su sudski i istražni dokumenti.
PREPORUKA
Da li štediše ALTA banke imaju pravo i na povrat kamate ili samo dobijaju glavnicu?
vest
Šta će biti sa novcem, nakitom i drugim vrednim stvarima koje građani čuvaju u sefovima ALTA banke?
vodic
Da li će gašenje ALTA banke uticati na kredite, štednju građana i stabilnost bankarskog sistema?
analiza
Stečajevi koji traju decenijama
Koliko su posledice bankarskih slomova dugotrajne pokazuje i podatak da su pojedini stečajni postupci otvoreni pre više od dve decenije. Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, u stečaju se i dalje nalaze Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka, Nova Agrobanka, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine i Univerzal banka. Među bankama koje su ranije prošle kroz stečajne postupke nalaze se i Investbanka i Agrobanka.
To pokazuje da zatvaranje banke ne znači i završetak svih finansijskih i pravnih posledica njenog propadanja.
Najvažnije pitanje koje ostaje jeste koliko je novca plasirano kroz sporne i nenaplative kredite, koliko je vraćeno kroz stečajne postupke i da li su svi koji su eventualno odgovorni za nastale gubitke snosili zakonske posledice.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar