Menice za privredu, NBS štampa pare

Objavljeno: 27.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Ako država nema para, a domaći i strani investitori zbog krize oklevaju da ulože novac – ko će onda doneti preko potrebna sredstva. Za Nebojšu Katića, finansijskog konsultanta iz Londona, odgovor na to ko će dati novac da se pokrene privredni oporavak i poveća zaposlenost je vrlo jednostavan - država.

Investicioni ciklus pokrenuo bi se tako što bi Ministarstvo za infrastrukturu formiralo preduzeće za finansiranje i koordiniranje radova u ovoj oblasti. Umesto parama, nakon što izvođači obave posao, država bi im platila menicama koje bi nosile i dobru kamatu.

Izdavale bi se na period od nekoliko meseci ili godinu dana, za njih bi garantovala Razvojna banka, a mogle bi i da cirkulišu u privrednom sistemu kao sredstvo plaćanja. Ako se preduzeću žuri moglo bi menicu, pre isteka roka, da proda Razvojnoj banci. Ali uz nešto nižu zaradu.

A odgovor na pitanje gde bi se našao novac kojim bi se menice i naplatile jeste – u Narodnoj banci. I to primarnom emisijom, odnosno štampanjem para. NBS bi bila kreditor ove operacije na tržištu.

Međutim, krajnji finansijer ovakvih investicija bilo bi Ministarstvo finansija koje bi bilo dužno da od centralne banke otkupljuje menice pa bi se tako praktično i država razduživala prema NBS.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, smatra da je najveća slabost Katićeve ideje to što može da kreira inflaciju.

- Lako je emitovati menice, ali je pitanje ko će hteti da ih kupi. Da li će preduzeća u ovom slučaju imati poverenja da će te menice moći i da naplate. I da će na njima, posle određenog perioda, moći i da zarade. Jer, ako im zaradu, na kraju obezvredi inflacija, to će da unese dodatnu nervozu na finansijskom tržištu. Mislim da je model prilično rizičan - ocenjuje Grubišić.

Međutim, Nebojša Katić, odgovara da ovakvo kreiranje novca ne bi trebalo da ima inflatorne efekte. Jer, kako kaže, tražnja je u recesiji mala, a proizvodni kapaciteti nisu uposleni.

- Inflatorni pritisci bi se javili ukoliko bi, na primer, NBS odštampala novac koji bi otišao u budžet i od tog novca bi se isplaćivale plate i penzije. Na taj način, pare bi otišle u potrošnju, što bi poguralo cene. Ovako, sredstva odlaze u investicije i stvaranje novih dobara. Ideja je da se izvođačima plaća tek po završetku obavljenog posla, što znači da je menica pokrivena izvedenim radovima - objašnjava Katić.

27.08.2012