EUR 117,48 USD 106,58 CHF 107,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.11.19. :: 117.4333 rsd

Nemamo mi ništa ni za Afriku ni za Aziju...

Objavljeno: 04.07.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Uprkos velikim pričama, skupovima, promocijama, samitima i dogovorima, zajednički nastup država bivše SFRJ na trećim tržištima nije doneo nikakve rezultate.

Osvajanje Afrike preko Libije, Azije kroz Irak i Kuvajt, ili država bivšeg ŠSR-a uz obilatu pomoć udruženih građevinara i industrije koja treba da ih prati, viđeno je kao recept za lakši izlazak iz krize i borbu sa sve jačom konkurencijom. Sastanaka je bilo i biće, ali konkretnih rezultata još nema, nije ugovoren nijedan zajednički posao u nekoj trećoj zemlji.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić ukazuje na to da nije bilo pomaka u saradnji s trećim tržištima a u vezi s regionalnim proizvodima.

– Da bismo došli do regionalnog proizvoda, potrebno je da imamo razvijenu industrijsku proizvodnju, a poznato je da je u celom regionu došlo do pada industrijske proizvodnje koja je na nivou 40 odsto one iz 1989. godine – rekao je Miletić.

– Na poslednjem komorskom susretu zemalja koje su u oblasti CEFTA sporazuma bilo je reči na tu temu i zaključeno je da je neophodno izgraditi ozbiljniji pristup u stvaranju zajedničkog proizvoda – kaže predsednik Privredne komore Vojvodne Ratko Filipović, koji je se slaže s kolegom iz PKS-a da je najveći problem to što nemamo industriju. 

– Svi smo mali i nedovoljno razvijeni da bismo mogli pojedinačno ostvariti primetan rezultat na svetskom tržištu i zajednički nastup je zaista šansa svih nas. Međutim, veliki je problem to što nemamo razvijenu industriju. A kada govorimo o zajedničkom proizvodu, valja imati na umu da nemamo jake adute jer bilo je u prethodnom periodu promene vlasničkih sruktura, delatnosti... Više nemamo ono što smo nekad imali kao zajedničku proizvodnju, recimo, u sferi metalne idustrije, naoružanja... Stoga je sada veliki zadatak na vlastima, na državi jer, ako se privredi pomogne da ojača, uvedu standardi koji važe u zemljama s kojima bismo više da sarađujemo, imali bismo šansu da nešto uradimo na trećim tržištima.

Filipović najavljuje nove komorske aktivnosti tokom ovog meseca, u kojima će našim potencijalnim izvoznicima biti objašnjeno šta je sve moguće uraditi da bi ovdašnje proizvode plasirali na tržište SAD, za koje imamo i preferencijale.

Gde bi mogla biti naša zajednička šansa? Recimo, u građevinarstvu, namenskoj industriji i industriji hrane... U tome se slažu i privrednici u regionu i političari. Čak je osnovan i konzorcijum „Feniks„ sa 40 građevinskih firmi. I CEFTA sporazum, koji se primenjuje od 2007. godine, uspostavljen je da bi se male privrede regiona ojačale i pripremile za zajednički nastup na trećim tržištima.

Za sada se uglavnom primenjuje deo propisa koji se odnose na međusobnu robnu razemenu, a saradnju, kažu upućeni, otežavaju brojne skrivene barijere zbog kojih su i međusobna ulaganja neproporcionalna. Hrvatska ulaganja u Srbiji su 500 miliona evra, a srpska u Hrvatskoj – 41 milion. Dok u Srbiji posluje oko 200 hrvatskih preduzeća s uloženo pola milijarde evra, ulaganja iz naše zemlje hrvatska statistika registruje pod „ostalim”, kao zanemarljive vrednosti. Firme iz Slovenije su u Srbiju investirale milijardu i po evra, naše u Sloveniju samo 96 miliona. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana