Slovenački bonitet pada najbržim tempom u svetu nakon Kipra, pa ulagači špekulišu da će bankarska kriza pretvoriti Sloveniju u šestu zemlju evrozone kojoj će biti potrebna pomoć.
Premija rizika države (credit-default swap - CDS) Slovenije za petogodišnji period skočila je 28. marta za 66 odsto na nivo od 414 baznih bodova, u odnosu na 250 bodova 15. marta, kada je bio poslednji trgovački dan pre objave plana pomoći za Kipar.
Trenutno se nalazi na nivou od 338 baznih bodova. Slovenačka vlada pokušava da pomogne bankama koje su pogođene recesijom i lošim kreditima.
- Nakon kiparske rezolucije, Slovenija je u centru pažnje - izjavio je Bas van Geffen, analitičar u holandskoj kompaniji Rabobank International, dodavši kako je veličina Slovenije, koja je mala zemlja, takođe mana u post-kiparskoj eri.
Blumberg navodi i kako su slovenački CDS-ovi nadmašili španski, italijanski i hrvatski nivo.
Zabrinutost da Slovenija neće uspeti da implementira plan pomoći bankama vredan 4 milijarde evra povećava troškove zaduživanja u periodu kada vlada planira da izađe na tržište obveznica, premda slovenački ministar Uroš Cufer smatra kako za to nema žurbe.
Ostavi komentar