Za prva tri meseca ove godine, u prodavnicama, restoranima, na benzinskim pumpama i ostalim prodajnim mestima u Srbiji potrošili smo ravno 48 milijardi dinara plaćajući karticama. Na ovom pazaru banke su bile "dobre" minimum 480 miliona dinara.
Toliko iznosi najmanja provizija (jedan odsto) koliko banka zaračunava trgovcu za korišćenje njegovog POS terminala, odnosno uređaja za plaćanje karticama.
| Za razliku od kartica, kod plaćanja čekovima ni trgovci, ni banke ne zaračunavaju proviziju. Iz tog razloga bankari građanima koji kod njih imaju otvorene tekuće račune radije izdaju kartice, naročito kreditne, kod kojih se zaračunava i mesečna kamata najčešće oko dva odsto. Uz proviziju od trgovaca, zarada bankara se samo uvećava... |
Plaćanje provizije za svaku transakciju putem kartice ipak utiče na ukupnu vrednost kupljene robe, koju istina potrošač ne može direktno da vidi, ali oseti na kraju svakog plaćenog računa.
Jer pojedine trgovce, pogotovo u malim radnjama, i niska provizija prilično "pogađa" pa se višim cenama štite od eventualnog gubitka. Ovo je još primetnije za kartice kod kojih provizija ide i do 2,5 do tri odsto.
Iako trgovci u prodavnicama prehrambene robe tvrde da je keš dominantan oblik plaćanja robe, podaci govore da platne kartice postaju sve popularnije.
Mada banke podstiču svoje klijente da u većoj meri koriste platne kartice, trgovci koji svojim mušterijama omogućavaju da robu plate karticama, tvrde da provizija koju banke njima zaračunavaju za servisiranje tako obavljenog platnog prometa, nisu stimulativne.
Ostavi komentar