Banke se sve teže bore sa klijentima koji ne mogu da vrate zajmove, a njihov broj sve više raste. Ukupni zajmovi koje firme i građani ne vraćaju dostigli su 400 milijardi dinara ili oko 20 odsto od ukupne sume svih odobrenih pozajmica.
Preduzeća su najveće neplatiše i ona duguju 237 milijardi dinara.
| - Banke firmama nude reprograme, ali taj krug ne može da traje dugoročno - kaže jedan od bankara. - Mi smo spremni u dogovoru sa poveriocima da firmu, koja više ne može da plaća kredite, uvedemo u stečaj koji se popularno zove „stečaj na pola sata“ i da onda krenemo u restrukturiranje obaveza. Nikome nije u interesu da ide na sud, jer je stepen naplate potrživanja veoma mali, a sam proces traje predugo. S druge strane, položene hipoteke su precenjene, tako da njihovim puštanjem naplatimo 25 do 35 odsto obaveza. |
Zbog stečaja velikog broja građevinskih firmi, kako privatnih tako i državnih, krediti se ne vraćaju, a banke do naplate dela potraživanja (jer hipoteke ne mogu da postignu prvobitnu cenu) čekaju i do četiri godine.
Takođe, sličan procenat dugovanja je i u domenu poslovanja nekretninama, jer sazidane stanove i kuće, zbog krize, nema ko da kupi. Na drugom je mestu, kako nezvanično saznajemo, poljoprivreda, kod koje banke ne mogu da naplate polovinu odobrenih zajmova.
Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije problematičnih kredita ima najviše prerađivačka industrija sa 80,8 milijardi dinara, zatim trgovina sa 52,2 milijarde dinara. Međutim, njihovo učešće u ukupno odobrenim zajmovima je upola manje od građevinarstva i poslovanja nekretninama.
Ostavi komentar