Nije nikakva novost da su kamate u Srbiji visoke s obrazloženjem da je rizik zemlje veliki, kao i da je inflacija visoka što sve utiče na cenu novca. Dodatno, i NBS je svojom regulativom "pogurala" dužnike da se zadužuju u domaćoj valuti, što je skuplji vid uzimanja kredita, pa je dodatno evroindeksirane kredite opteretila sa 30 odsto učešća.
Anketa po bankama pokazuje da je u preko 90 odsto kredita „laki keš” pobegao u dinare. Iz grube računice vidi se da je prednost nepostojanja učešća praktično poništena znatno višom kamatom.
| U Sberbanci kažu da "dinarski krediti jesu nešto skuplji u odnosu na kredite u evrima, kada je kamata u pitanju, ali kod kredita u evrima ne znaju do kraja otplate koliko taj kredit zaista i košta. Kod dinarskog kredita u startu znaju koliko će ih koštati jer su i rata i kamata fiksne". |
Pitanje isplativosti dinarskog kredita, istina, ima jednu dimenziju u periodima stabilnosti kursa koji kod nas, evo, traje, već pola godine, a sasvim drugu u valutno turbulentnim vremenima.
Pre izvesnog vremena na pitanje o tome zašto su kamate na dinarske pozajmice tako visoke Veselin Pješčić, viceguverner Narodne banke odvratio je da je takve kamate skrivila upravo centralna banka svojom restriktivnom monetarnom politikom.
Tako, zapravo, dužnici u Srbiji plaćaju ceh dinarizacije finansijskog sistema i to kad ga niko drugi ne plaća. Država kada daje subvencionisane kredite za bilo koju namenu štiti se valutnom klauzulom, a i sama NBS za osnivački ulog za poslovne banke traži 10 miliona evra. U dinarskoj protivvrednosti.
(izvor: Politika)
Ostavi komentar