Branka Lukačević Gregić, bivša radnica Hypo banke, ekonomista i savetnik hrvatskog Udruženja Franak u tužbi protiv banaka kaže da smatra da je korišćenje neznanja dužnika bilo protivzakonito.
Ona je pojasnila da su krediti u švajcarskim francima “toksični”. Napominje i da se banke pozivaju na činjenicu da ste ugovor potpisali, kao da to znači i da ste ga u celosti razumjeli.
Upozorava da su građani dovedeni u zabludu, jer ugovori o kreditu su uglavnom tako koncipirani da vas ne informišu o svim potencijalnim opasnostima koje iz njih proizlaze.
- I tu je onaj najveći greh Hrvatske narodne banke - svojom postojećom regulativom nije insistirala na transparentnosti kreditnog posla, a kroz nadzor je propustila da utvrdi neusklađenost kreditnih ugovora sa Zakonom o obaveznim odnosima i Zakonom o zaštiti potrošača. Valutna klauzula, promenjiva kamata i obračun u anuitetima su dozvoljeni, kada ih posmatramo odvojeno, ali iskombinujete li sva tri parametra u jednom kreditnom ugovoru, vi ste trajno egzistencijalno ugrozili potrošača korisnika kredita, a da on toga nije svestan. On nije finansijski stručnjak i ne mora da poznaje međuodnose tih parametara - kaže ona.
- Zamislite prehrambeni proizvod koji sadrži tri stvari koje svaka zasebno nije toksična, ali njihovim kombinovanjem nastaje toksičan proizvod. Kad se radi o prehrani imate instituciju koja će reći da takav proizvod ne sme na tržište, a ako je (spletom nesretnih okolnosti i propusta) već dospeo na njega biće interventno povučen. Na taj način ste zaštitili potrošača koji ulaskom u trgovinu ne razmišlja uopšte o mogućnosti da je bilo koji proizvod na polici toksičan. On veruje da su svi ponuđeni proizvodi prošli sanitarnu i ostale kontrole i da nije moguće kupiti otrovan proizvod u legalnoj trgovini koja ima sve potrebne dozvole za rad. S bankarskim proizvodima to nije tako - upozorava Branka Lukačević Gregić.
Ostavi komentar