Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 58 hiljada ljudi sa fakultetskom diplomom, polovina ih je bez dana radnog staža. Retko ko od njih se odlučuje za obuku koja bi ih osposobila za obavljanje klasičnih zanatskih poslova, već odlaze na kurseve ili nastavljaju studije na drugim fakultetima.
Fakultetski obrazovani ljudi su zaintesovani za sticanje dodatnih, novih znanja i veština, jer se na taj način prilagođavaju potrebama tržišta rada i povećavaju svoje šanse za brže zapošljavanje.
| U igri su tri partnera - univerzitet, resorna ministarstva i investitori, koji treba da kažu koje su strateške oblasti i gde vidimo sebe. Tokom protekle godine, u obuku za potrebe tržišta rada, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, uključeno je 218 osoba sa višom i visokom stručnom spremom. |
Profesori kažu da će oni koji žele da rade u avio-industriji ili hemijskoj industriji čekati dugo, dok se posao najbrže nalazi u softverskoj industriji, jer računar treba svima.
Dekan beogradskog Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević kaže da "svaki inženjer ili svaki čovek koji je završio prirodne nauke može da se prekvalifikuje i da radi u softverskoj industriji, ali treba da postoji plan, da se zna ko šta radi, organizacija rada i treba neki novac".
Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Milorad Milovančević smatra da će se uskoro krenuti u intenziviranje priče o inovacijama znanja postojećih inženjera, ako bude bilo odziva iz inženjerskog sveta.
- Vrlo ozbiljno sarađujemo sa nekoliko nacionalnih institucija u rasponu od inženjerske komore do raznih drugih foruma diktiranih evropskim pravilima igre - kaže Milovančević.
Ostavi komentar