Privreda Islanda raste već sedmi kvartal za redom, a i sve je veća potražnja na tržištu nekretnina. Islandska ekonomija je mnogo jača nego ranijih godina, a nije spašavala banke iako je bila u velikoj krizi.
Prošlo je četiri godine od kad su veliki dugovi doveli do kolapsa tri glavne islandske banke Glitnir, Landsbanki i Kaupthing te naterale tamošnju Vladu da zatraži 10 milijardi dolara vredan paket pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda.
| Profesor ekonomije Asgier Jonson opisao je kako se Island nosio s problemima. - Islandski bankovni sistem bio je prvi u Evropi koji je zapao u poteškoće. Island je preduzeo drastične mere ne bi li zaustavio problem, uključujući i dopuštanje bankama da propadnu, bez korištenja plana spašavanja. To je bilo veoma bolno, posebno u početku, ali je dalo rezultate - rekao je Jonson. |
Ipak, situacija se okreće i sve se menja. Ekonomija se oporavlja, a veći interes za kupovinu na tržištu nekretnina pokazatelj je nacionalnog finansijskog zdravlja.
Banke Glitnir, Landsbanki i Kaupthing 2008. godine propale su u svega nedelju dana, te ih je preuzela država. Te su tri vodeće islandske banke imale dug od 50 milijardi evra. Na referendumu su se građani odlučili za otpis duga. Nisu želeli da vraćaju dugove koje su stvorile banke.
Tamošnja Vlada pomogla im je na razne načine - otpisivali su dugove porodicama zaduženima više od 110 posto ukupne imovine, a islandski Vrhovni sud donio je odluku da su krediti s valutnim klauzulama nezakoniti.
Ostavi komentar