Kineski juan ni u periodu od deset godina ne može istisnuti dolar kao glavno sredstvo međunarodnih plaćanja, ali može zauzeti mesto koje sada zauzimaju britanska funta i švacarski franak.
Ekspert Bruking instituta Artur Kreber smatra da će važnost juana, kao kao potencijalno svetski važne valute, u narednom periodu najviše zavisiti od sposobnosti Kine da ojača poverenje u svoju ekonomiju.
| Sada status osnovnih rezervnih valuta osim dolara imaju evro, koji je uveden u promet pre 11 godina, švajcarski franak, jen i britanska funta. |
Juan se sada, prema oceni Krebera, nalazi tek u početnoj fazi internacionalizacije, jer se slabo ili uopšte ne koristi van Kine čije monetarne vlasti u potpunosti kontrolišu kapitalni promet u zemlji. Valuta može, takođe, dobiti status rezervne kada je centrobanke koriste da bi držale deo svojih deviznih rezervi i takvu ulogu su posle Drugog svetskog rata imali dolar i britanska funta, a kasnije japanski jen i već nepostojeća nemačka marka.
Kao dokaz za svoju tvrdnju o "nepodobnosti" juana kao međunarodnog sredstva plaćanja, analitičar Bruking instituta navodi i činjenicu da je ta valuta pprošle godine kao sredstvo obračuna u međunarodnoj trgovini Kine imala udeo od samo 15 odsto u uvoznim poslovima i devet procenata u izvoznim.
Uloga juana, kao međunarodnog sredstva obračuna, ipak je sve značajnija u Aziji.
Od sredine protekle decenije juan je jačao, u proseku oko 4,7 odsto godišnje prema dolaru, i trenutno se razmenjuje po kursu nešto manjem od 6,2 za jednu "zelenu novčanicu".
Uprkos snažnoj aprecijaciji u minulih osam godina, visoki funkcioneri američke administracije i dalje tvrde da je juan još uvek "vrlo potcenjen" u odnosu na dolar i da je to glavni razlog visokog trgovinskog suficita koji Kina ima u robnoj razmeni sa SAD.
Ostavi komentar