Samo preduzeća koja uspešno posluju mogu dodatno da se zaduže kod banaka, bez obzira na to da li je reč o klasičnim kreditima ili onima koje pomaže država. Koliko zajmovi za privredu koštaju, bankari uglavnom - kriju!
Nema javno dostupnih podataka, već se klijenti pozivaju da svrate do banke „oči u oči“. Jer, kamata zavisi od veličine firme, dosadašnje saradnje sa bankom, finansijske situacije u preduzeću, ali i onoga što se nudi kao garancija za otplatu duga.
SVUDA JE JEFTINIJEKrediti privrednicima u zemljama Evropske unije i te kako su jeftiniji u odnosu na one u Srbiji. To su u periodu pre krize obilato koristila i ovdašnja preduzeća „preskačući“ domaće banke i zadužujući se direktno u inostranstvu. Kamatne stope u EU, prema poslednjim podacima, kreću se od 2,12 do 4,9 odsto, već u zavisnosti od roka, namene i ukupnog iznosa kredita. U okruženju je, takođe, povoljnije nego kod nas. Tako je cena zajmova u kunama u susednoj Hrvatskoj ispod 10 odsto, gotovo na nivou na kome se ovde odobravaju krediti vezani za evro. |
Cena je više nego dvostruka, 15 odsto, ako preduzeće zajmi dinare na duži rok.
Kod kratkoročnih zajmova, prosečne stope stope su 7,8 odsto za evre, odnosno više od 17 odsto za dinarske kredite.
Kolike su, zaista, kamate za privrednike, bankari ilustruju jednostavnim primerom: na iznose subvencionisanih kamata treba dodati još oko pet odsto, koliko „pokriva“ država.
Tako bi dinarski zajmovi koštali više od 16 odsto, a oni vezani za evro oko osam procenata godišnje.
- Maksimalna prihvatljiva kamatna stopa za nas privrednike je do 5 ili 6 odsto - smatra privrednik Saša Novaković. - Preko toga nema ekonomske računice. Šta god da kupite za tako skup kredit, materijal ili mašine, ne možete da ga isplatite. Niko nema takvu razliku u proizvođačkoj i prodajnoj ceni.
Ostavi komentar