Nema više ”ljubavi na prvi pogled”, prethodno treba proveriti da li potencijalni životni saputnik redovno plaća račune.
Kreditni rejting je nešto što je neizbežan pratilac svakog Amerikanca. Njega izračunava za to nekoliko ovlašćenih agencija, koje, po specijalnoj matematičkoj formuli za statističke analize, sve finansijske transakcije pojedinca – od plaćanja komunalnih računa, preko kazni za parking, a pogotovo (ne)redovnosti otplate kredita (uključujući tu i onaj studentski) –- pretvaraju u trocifrenu brojku.
Najniži kreditni rejting je tako 300, a najviši 850. Međaš je rejting od 623: svi oni ispod su rangirani kao rizični, a oni iznad kao solidno kreditno sposobni.
Na prvom sastanku sve je išlo kako treba: dopadali su se jedno drugom, razgovor je obećavao da su se srele dve srodne duše.
Ona, Džesika Lešon (31), čak se uzdržavala da ne zamišlja prerano dijamantski prsten na svojoj ruci.
"Kakav je tvoj kreditni rejting”, upitao ju je potencijalni izabranik sa druge strane stola.
Ovakvo neromantično pitanje, prema reportaži "Njujork tajmsa”, sve češće se već na prvom sastanku postavlja među onima koji traže romantičnu vezu, a s njom i stalnog životnog partnera.
Gospođica Lešon je, kako se moglo videti iz ove priče, napravila veliku grešku: iskreno je odgovorila. Da je u tom pogledu imala nekih problema, koje je u međuvremenu prevazišla. On joj je na to rekao da mu se ona po svemu čini idealnom devojkom za njega, ali da ne može da prihvati njenu – lošu kreditnu istoriju.
Ovu brojku banke koriste kad izdaju kreditne kartice i određuju limit na njima. A bez kreditne kartice se ovde ne može. U Americi biti neko ko se ne zadužuje nije vrlina, već pre nešto sumnjivo.
Trošiti više nego što se zarađuje veoma je poželjno, pa na neki način i "patriotski”. Potrošnja je dragoceni podmazivač džinovske mašine američke ekonomije, u kojoj učestvuje sa 70 odsto.
Oni koji tek ulaze u ovo potrošačko društvo, koji dakle nikad ništa nisu kupili na kredit, kreditnu karticu mogu da dobiju samo ako polože depozit. Onda samo toliko mogu da se zaduže, a otplata svake dospele rate se evidentira u pomenutim kreditnim biroima. Urednost donosi pluseve, a svako zakašnjenje je minus.
Što se više kredita uzima i uredno otplaćuje – rejting raste. I obrnuto. Oni sa boljim rejtingom dobiće posle nekoliko godina karticu i bez depozita, plaćaće manje kamate kad na kredit kupuju kuću ili stan, automobil ili neku drugu stvar veće ili manje vrednosti.
Manji prohod koji je rezultat stimulisanja onih sa višim rejtingom, bankama će nadoknaditi oni sa nižim.
Poslednjih godina, kreditni rejting je postao bitan i prilikom zapošljavanja: poslodavci imaju načina da pribave tu karakteristiku kandidata. Može se dogoditi da zbog loše kreditne istorije neko ne može ni da se iznajmi ni stan.
Ostavi komentar