Udeo sive ekonomije u Evropi kreće se oko 2.100 milijardi evra, što predstavlja 18,5 odsto evropskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). To je u procentima najmanje u poslednjih 10 godina, ali je u apsolutnim ciframa obim sive ekonomije bio viši samo 2007, 2011. i 2012. godine.
Dve trećine sive ekonomije u Evropi čini pet država na čelu sa Nemačkom, Francuskom i Velika Britanija. Dopunjuju ih Italija i Španija. Kada se radi o udelu sive ekonomije u BDP, suvereno vode istočnoevropske zemlje Rumunija, Estonija ili Bugarska, sa 31 odsto.
Najbolja situacija u tom regionu je u Slovačkoj (15 odsto) i Češkoj (16 odsto), ali je to ipak dvostruko više nego u susednoj Austriji, gde je osam odsto. Mnogo gore je u Poljskoj (24), Mađarskoj (22), Hrvatskoj (28) i Sloveniji (23 odsto).
Kao jedan od glavnih razloga rasta sive ekonomije studija navodi krizu i nedostatak novca. Ljudi se trude da uštede na porezima i drugim obaveznim izdacima, a veliku ulogu ima i nedostatak preciznih zakona zbog čega je mala šansa da "budu otkriveni i kažnjeni".
Češće korišćenje elektronskog plaćanja moglo bi da smanji obim sive ekonomije za 200 milijardi evra godišnje. Zemlje sa većim brojem elektronskih transakcija, kao što je, na primer Velika Britanija, imaju niži obim sive ekonomije (10 odsto) nego Bugarska (31 odsto).
Sektori u kojima se siva ekonomija najčešće javlja su građevinarstvo, maloprodaja, proizvodnja, turizam i saobraćaj.
Ostavi komentar