Gde je najjeftiniji hektar zemlje? Srpske oranice drže cenu

Tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji tokom proleća 2026. godine beleži izuzetnu stabilnost, ali i drastične cenovne kontraste.

Dok se u nekim delovima zemlje za hektar izdvajaju rekordne sume koje mogu da pokriju kupovinu stana, u drugim krajevima obradiva zemlja prodaje se po višestruko nižim cenama. Najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) otkrivaju gde je zemlja najskuplja, gde beleži rast, a gde se mogu naći najpristupačnije oranice.

Rekordna prodaja u Novom Sadu: Ar plaćen 1.800 evraApsolutni rekord na tržištu zabeležen je u Novom Sadu, gde je prodata najskuplja parcela u Srbiji. Kupac je za površinu od 59,57 ari (oko 60 ari) izdvojio čak 107.000 evra.

Kada se napravi preračun, dolazi se do podatak da je svaki ar koštao neverovatnih 1.800 evra, što bi u preračunu po hektaru iznosilo 180.000 evra. Ova suma drastično premašuje pokrajinski prosek, a za novac plaćen za ovu parcelu u Novom Sadu se može kupiti manji stan.

Vojvodina i dalje drži cenu: Srem na prvom mestu po rastu

Poljoprivredno zemljište u Vojvodini zadržalo je visoke cene u drugom kvartalu 2026. godine, sa prosečnom vrednošću od 12.400 evra po hektaru i medijanom od 12.120 evra.

Međutim, razlike među okruzima u pokrajini su izražene:

Sremski okrug: Apsolutni šampion u drugom kvartalu sa srednjom cenom od 15.430 evra i prosekom od 15.620 evra po hektaru. Srem beleži i snažan međugodišnji rast cena od skoro 11 odsto.

Južnobački okrug: Zauzima drugo mesto sa srednjom cenom od 14.210 evra po hektaru, ali uprkos visokom iznosu beleži blagi godišnji pad od 4,4 odsto.

Zapadnobački i Severnobački okrug: Cene su stabilne - prosek u Zapadnobačkom iznosi 12.340 evra, dok je medijana u Severnobačkom 12.160 evra po hektaru.

Banat: Predstavlja jeftiniji deo Vojvodine. Najskuplji je Južnobanatski okrug sa prosekom od 10.460 evra (pad od 6,8 odsto na godišnjem nivou), dok je u Severnobanatskom hektar 9.000 evra. Na začelju u pokrajini je Srednjobanatski okrug sa najpovoljnijom srednjom cenom od 8.750 evra po hektaru i najvećim padom cena od preko sedam odsto.

Kakvo je stanje u Beogradu, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji?

U Beogradskom regionu prosečna cena poljoprivrednog zemljišta dostigla je 11.850 evra po hektaru. Za region Šumadije i Zapadne Srbije prosek iznosi 6.550 evra po hektaru, uz sledeće specifičnosti:

PREPORUKA

Hektar zemlje kod Beograda premašio 14.000 € - Gde su najjeftinije oranice u Srbiji?

vest

Mislili ste da su oranice sigurna investicija, ali računica kaže drugačije

analiza

Rekordi na tržištu oranica: Hektar zemlje kod Beograda dostigao skoro 70.000 evra!

vest

Mačvanski i Moravički okrug: Dele visok prosek od 9.070 evra po hektaru.
Pomoravski okrug: Nudi najpristupačnije njive u zapadnom delu zemlje, gde je prosečna cena 4.530 evra po hektaru.

Jug i Istok Srbije: Od visokih cena u Pčinjama do najjeftinijeg hektara u Toplici

Na jugu i istoku Srbije ukupna prosečna cena iznosi skromnijih 5.130 evra po hektaru, ali ovaj region krije ogromne unutrašnje razlike.

S jedne strane, pojedini okruzi kontriraju okruženju i pariraju severnim delovima zemlje:

Pčinjski okrug: Prosečna cena iznosi visokih 9.240 evra po hektaru.
Pirotski okrug: Prosečna cena je 7.720 evra.
Jablanički okrug: Hektar u proseku košta 6.600 evra. Ovi rezultati znatno su viši od Braničevskog okruga (5.780 evra) i Podunavskog okruga (5.100 evra).

S druge strane, na samom začelju po cenama nalaze se:

Zaječarski okrug: 3.660 evra po hektaru.
Nišavski okrug: 3.510 evra po hektaru.
Borski okrug: 2.930 evra po hektaru.
Toplički okrug: Apsolutni rekorder po niskim cenama u celoj Srbiji, gde hektar obradivog zemljišta u proseku košta svega 1.660 evra.

Za oranice izdvojeno 76,6 miliona evra

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu 2026. godine iznosila je približno 2,2 milijarde evra, što je rast od 8,1 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Najveći udeo u prometu imali su stanovi sa približno 1,3 milijarde evra (od čega je u Beogradu izdvojeno 741,7 miliona evra). Pogledajte kako su raspoređena ostala sredstva:

• Kuće: 175,2 miliona evra (8,2 odsto)
• Građevinsko zemljište: 156,4 miliona evra (7,3 odsto)
• Poslovni prostori: 119,1 miliona evra (5,6 odsto)
• Poljoprivredno zemljište: 76,6 miliona evra (3,6 odsto)