Prave tradicionalni plov, supu, salate i kompot u malom lokalu na Dorćolu, donoseći domaće specijalitete iz Uzbekistana i Rusije u srce Beograda
foto:Nenad Blagojević (Priče sa dušom)
Posle godinu i po dana provedenih u Turskoj, gde su se preselili iz Rusije, bračni par Katja Đubeskina i Sergej Solovjov sa svojom ćerkom odabrali su Beograd za život i posao. Posle šest meseci istraživanja duha našeg grada i potreba potencijalnih kupaca, odlučili su da otvore jedinstveno mesto „Oš“ (Osh) na Dorćolu, nedaleko od Zoo-vrta, u kojem već godinu i po dana prave tradicionalni specijalitet plov.
Reč je o jelu koje se može probati u skoro svim državama bivšeg Sovjetskog saveza, a najčešće u Uzbekistanu. Pravi se od pirinča i začina, sa piletinom, junetinom, dok se u Uzbekistanu najčešće koristi jagnjetina, šargarepom, lukom i ljutom paprikom.
Katja i Sergej nude i posnu varijantu u vreme posta. Sastojci se obično kuvaju slojevito ili se meso i povrće prvo prže, pa se pirinač kuva na pari. Reč je o izuzetno aromatičnom i hranljivom jelu, koje je uvršteno na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Pošto je Sergej rođen u Taškentu, glavnom gradu današnjeg Uzbekistana, a u vreme njegovog rođenja 1983. deo Sovjetskog saveza, priča mi da se plov neretko vezuje baš za tu zemlju i da će svaki Uzbekistanac reći da je plov uzbekistansko jelo. Sa 11 godina, Sergej se sa porodicom preselio u Rusiju, gde se kasnije upoznao sa Ekaterinom, Katjom od milja.
- Dok smo živeli u Rusiji, ja sam bio vlasnik koktel-bara i radio kao programer, dok je Katja završila obuku za neuro-psihologa. Po preseljenju u Srbiju ušli smo u ugostiteljstvo i sada gostima u centru Beograda pravimo plov, supe, salate i kompot. Naš lokal ima svega dva mesta za sedenje, tako da najveći broj ljudi kupuje hranu i nosi je kući - kaže Sergej za Priče sa dušom. - Plov je popularan u celoj centralnoj Aziji - u Kazahstanu, Kirgistanu, Turkmenistanu… Svi imaju neki svoj lokalni recept.
U lokalu Osh možete probati plov sa piletinom, junetinom ili posan. Takođe nude plov sa piletinom u soja sosu, sa takozvanim „lomljenim krastavcem“, koji se pre spremanja toliko izgnječi da promeni strukturu. Imaju i šargarepu na korejski način, recept koji je takođe stigao iz Uzbekistana, jer je u vreme kada je Sergej tamo živeo bilo mnogo Korejaca.
- Imamo i pileću supu sa rezancima koja je slična ruskoj pilećoj supi, nešto između lagmana i ramena, sa mariniranim jajetom. Od salata bih izdvojila kiseli kupus sa cveklom, orasima i sosom od meda. Kiseo kupus spremamo isto kao u Srbiji, ali u manjem buretu - otkriva Katja.
Sergej kaže da su u Uzbekistanu orasi veoma popularni i jedu se u mnogim salatama, čak se stavljaju i u plov. Naravno, ima ih i u slatkišima, kao i ovde.
Ova malada porodica pravi i kompot, tradicionalno bezalkoholno piće od suvog voća, koje se u Rusiji deca obavezno piju u vrtićima.
Pravimo ga sami i to od suve jabuke, suve šljive, suve kajsije, suvog grožđa i anisa. Važno je da bude isključivo suvo voće. Ne dodajemo mnogo šećera, a kompot nam je u stvari ravnoteža između kiselog i slatkog - rekli su Katja i Sergej.
Ovom bračnom paru Srbija i Beograd su se dopali na prvi pogled i nisu mnogo razmišljali kada su odlučili da ovde počnu nov život.
- Ovde se osećamo kao kod kuće. Najviše nam se dopadaju ljudi koji su srdačni, topli, pažljivi. Pre Srbije smo živeli u Antaliji, na moru, ali smo u Beogradu ipak osetili nešto što nam se odmah svidelo, na prvom mestu duh grada - rekli su Katja i Sergej.
Ostavi komentar