Narodna banka Srbije (NBS) je dobila nova ovlašćenja za direktno izricanje novčanih kazni za kršenje propisa iz oblasti deviznog poslovanja, što predstavlja značajnu promenu u pravnom okviru
Sa stupanjem na snagu novih odredbi Zakona o deviznom poslovanju, očigledno je da se uvode strože sankcije za sve subjekte koji ne poštuju pravila. Pored toga, neke radnje koje su ranije bile dozvoljene sada su izričito zabranjene i povlače visoke novčane kazne.
Oblast deviznog poslovanja je izuzetno kompleksna i pravno zahtevna. Obuhvata mnoštvo propisa različite pravne snage, koji se često menjaju i dopunjuju, što otežava praćenje čak i profesionalcima. Uprkos tome, svaki pojedinac ili entitet koji se bavi deviznim poslovanjem ima obavezu da poznaje ove propise, jer nepoštovanje istih može rezultirati teškim kaznenim delima – od prekršaja do privrednih prestupa i krivičnih dela.
Aktuelni Zakon o deviznom poslovanju, kao primarni izvor, predviđa stroge kazne za krivična dela, uključujući i zatvorske kazne do deset godina. Pored toga, mogu se izreći i mere bezbednosti poput zabrane obavljanja određenog poziva, delatnosti ili dužnosti, a stranim državljanima preti i proterivanje. Osuđena lica se upisuju u kaznenu evidenciju, što može imati dugoročne posledice na njihovu karijeru i poslovnu reputaciju. Ne sme se zanemariti ni mogućnost javnog objavljivanja presude, što može ozbiljno narušiti buduće poslovanje.
Visoke novčane kazne i oduzimanje imovine
Zakon predviđa brojne prekršaje za koje su propisane izuzetno visoke novčane kazne. Pravnim licima preti kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara, odgovornim licima od 50.000 do 150.000 dinara, preduzetnicima od 150.000 do 500.000 dinara, a fizičkim licima od 5.000 do 150.000 dinara. Visina kazne zavisi od imovinskog stanja i ekonomske moći kažnjenog subjekta. Ukoliko pravno lice ne plati kaznu, sledi prinudna naplata, dok se za odgovorna lica i preduzetnike neplaćena novčana kazna može zameniti zatvorskom kaznom ili radom u javnom interesu.
Pored novčanih kazni, prekršajno kažnjenim licima mogu se izreći i druge sankcije, uključujući prestanak radnog odnosa ili zabranu obavljanja određenih delatnosti za pravna lica. Svako prekršajno kažnjeno lice takođe se upisuje u prekršajnu evidenciju, što može imati pravne posledice predviđene drugim propisima.
Posebno represivna mera je obavezno oduzimanje predmeta prekršaja, što neretko teže pogađa učinioca od same novčane kazne, pogotovo kada se oduzima novac. Takođe, može se oduzeti i protivpravno stečena imovinska korist.
Odlučivanje NBS bez prava žalbe
NBS sada može u "jednostavnijem postupku" da izriče administrativne novčane kazne, koje su takođe izuzetno visoke: od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravna lica, od 10.000 do 500.000 dinara za odgovorna lica, i od 50.000 do 2.000.000 dinara za preduzetnike. Ono što je ključno jeste da na odluku NBS ne postoji pravo žalbe, već samo mogućnost pokretanja upravnog spora.
S obzirom na strože sankcije i kompleksnost propisa, subjekti poslovanja moraju biti izuzetno oprezni. Stalno praćenje čestih izmena propisa i usklađivanje poslovanja je imperativ. Problem dodatno komplikuje činjenica da različiti propisi mogu sadržati kontradiktorna rešenja za isto pitanje. U takvim situacijama, vrhunsko pravničko znanje postaje neophodno kako bi se izbegle pravne zamke.
Iako veliki broj prekršaja verovatno ostaje neotkriven, nadležni organi imaju dugi rok od deset godina (apsolutni rok zastarelosti) da procesuiraju učinioca. To znači da se potencijalni počinioci prekršaja mogu suočiti sa neizvesnošću dugi niz godina. U prekršajnom postupku, okrivljeni se može pozivati na pravnu ili stvarnu zabludu, ili tražiti primenu povoljnijeg propisa, uz adekvatne dokaze. U slučaju pravnih lica, po pravilu, pored firme odgovara i odgovorno lice, čije utvrđivanje u velikim kompanijama može biti izazov.
Važno je napomenuti da kazna za prekršaj može biti toliko velika da ugrozi opstanak firme, primoravajući vlasnika da je zatvori i traži novi posao.
Ostavi komentar