Prelazak na zimsko računanje vremena, odnosno pomeranje sata unazad, u poslovnom okruženju se često posmatra isključivo kao administrativna formalnost i nastavak tradicije
Međutim, taj "dobitak" od jednog sata nosi značajne posledice na ljudski organizam, što direktno utiče na radnu efikasnost i celokupno poslovanje.
Naučne studije pokazuju da promena vremena dovodi do ozbiljnih poremećaja. Jedan sat manje ili više sna remeti cirkadijalni ritam (unutrašnji biološki sat), što za posledicu ima smanjeni angažman zaposlenih, slabiji fokus i lošiji kvalitet sna.
Na primer, analiza objavljena u časopisu Public Health otkrila je da tokom prve sedmice nakon promene sata dolazi do primetnog pada radnog angažovanja. Lošiji san delimično objašnjava ovaj pad, posebno kod osoba koje spadaju u "noćne sove" (večernji hronotip).
Slične rezultate pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Oregon, koje je analiziralo aktivnosti velikog broja korisnika platforme GitHub. Istraživači su utvrdili da prelazak na letnje računanje vremena (gubitak jednog sata) uzrokuje smanjenje produktivnosti koje može potrajati čak do dve sedmice.
- Iako mnogi misle da se sve „vrati u normalu“ nakon nekoliko dana, efekti mogu da se „razležu“ mnogo duže - navodi se u tekstu.
PREPORUKA
Nemački automobilski centri padaju u sve veće dugove
analiza
Nemci odlučili da ukinu čekove
vest
Zašto Amerikanci sve više kupuju nekretnine u Grčkoj?
analiza
Konkretni troškovi za poslodavce
Ovakvi poremećaji imaju direktnu cenu za poslodavce: smanjena je ukupna produktivnost, raste broj grešaka, pada koncentracija, a potencijalno se povećava i broj dana bolovanja ili uzimanja slobodnih dana.
Pored uticaja na posao, studije takođe ukazuju na šire zdravstvene rizike. Neposredno nakon promene vremena, evidentiran je povećan rizik od saobraćajnih nezgoda, kao i povećani broj srčanih udara.
Kako se pripremiti?
Ključno je da poslodavci i zaposleni aktivno pristupe prilagođavanju. Nekoliko dana pre planirane promene vremena, savetuje se lagano prilagođavanje ritmu spavanja, raniji odlazak na počinak, izlaganje jutarnjoj svetlosti i smanjenje upotrebe stimulansa pre spavanja.
Kompanije mogu pomoći zaposlenima u adaptaciji uvođenjem fleksibilnog radnog vremena u danima nakon pomeranja sata, posebno kroz promenu ili kasniji početak rada.
Iako sam čin pomeranja kazaljki traje svega jedan sat, uticaj na radnu efikasnost, koncentraciju i mentalno zdravlje zaposlenih može biti mnogo dugotrajniji. Za moderne kompanije, ignorisanje ovih efekata može značiti propuštene prilike za povećanje produktivnosti i nepotrebne troškove.
Ostavi komentar