U Evropi su kazne po nekoliko miliona evra, kod nas par miliona dinara
Kako se tehnologija razvija čini se da je poslodavci sve više i sve češće koriste za proveru i praćenje zaposlenih.
Korišćenje biometrijskih softvera za prepoznavanje lica i evidenciju zaposlenih, međutim, nije dozvoljeno nijednim zakonom.
GDPR ili opšta uredba o zaštiti podataka koja se primenjuje u Evropi, ali i u našoj zemlji kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, definiše garancije građanima kojima su, zakonski zaštićeni i od prikupljanja i od obrade ličnih podataka.
Kakve su kazne
Gugl je zbog kršenja odredaba GDPR-a morao da plati 57 miliona evra, C&M 37 miliona evra, firma koja je kod nas kažnjena – dva miliona dinara, objavio je RTS.
Jedina razlika između GDPR i našeg zakona je u visini kazne, rekla je za Prvi program Radio Beograda Ana Toskić Cvetinović iz organizacije "Partneri Srbija".
U Evropi su kazne po nekoliko miliona evra, kod nas par miliona dinara.
Biometrijski podaci i privatnost
Kad je reč o biometrijskim podacima, Toskić Cvetinovićeva naglašava da to nije puko prikupljanje fotografija.
Biometrijski podaci, objašnjava, posebna su vrste podataka, dobijene tehničkom obradom: počev od otisaka prstiju, dlanova, stopala, dužice oka, snimanja lica u visokoj rezoluciji, gde se beleži jedinstvena karakteristika svakog od nas. Vide se konkretne tačke koje su jedinstvene za svaku osobu.
Da bi se takvi podaci i prikupljali i obrađivali, mora da postoji zakonski okvir, ali i saglasnost svakog pojedinca čiji se podaci uzimaju.
U kontekstu radnih odnosa, saglasnost za takvu proceduru, tačnije slobodna volja zaposlenog je upitna, jer se odmah postavlja i pitanje posledica, ukoliko zaposleni ne pristane na takvu obradu.
Ivan Trišović iz Odseka za nadzor iz oblasti obrazovanja, zdravstva i imovine građana kancelarije poverenika za zaštitu podataka o ličnosti kaže da i ovo pitanje dodatno komplikuje procedure zaštite podataka.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Šta nikako ne smeju znati
"Ne postoji zakon koji omogućava upotrebu biometrijskog softvera. Takođe,osim biometrijskih podataka, tu su i informacije ozdravstvenom stanju, seksualnoj orijentaciji i slično, koji se tretiraju kao najintimniji podaci i njihovo prikupljanje je zabranjeno, osim u posebnim slučajevima, ali mora da postoji zakon koji bi to propisivao", navodi Trišović.
Gde je granica između zahteva poslodavaca i mogućnosti tehnologije s jedne strane i prava građana na privatnost, s druge, polemika je koja se vodi i u Evropi.
Poslodavci često zaboravljaju na osnovna prava zaposlenih, kaže Trišović, te koriste fotografiju za evidenciju dolaska na posao, čak i u situacijima kad je reč o par stotina zaposlenih.
Poseban deo zaštite privatnosti zaposlenih je i postavljanje video-nadzora.
Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, samo sertifikovane kompanije mogu da postavljaju i vrše nadzor i to na tačno određenim mestima: u visokorizičnom radnom okruženju, tamo gde je vredna oprema ili postoji mogućnost upada u prostorije.
Nužno je dobro proceniti gde kamere za video-nadzor treba da stoje i u kom vremenu da snimaju.
I ovde, kao i kod prikupljanja podataka o ličnosti, saglasni su sagovornici Radio Beograda 1, potrebno je, nevezano za postojanje zakona, poštovati odnos srazmernosti i svrsishodnosti.
"Zaštita podataka nije samo pitanje prava, već obrazovanja i informisanja. Da bi i zaposleni i građani bili osvešćeniji i brže reagovali kad je reč o zaštiti ličnih podataka, rešenje je prvenstveno obrazovanje, osnovno i srednje, gde bi se mladi upoznavali sa duhom zakona. Medijske kampanje za odrasle su veoma pogodno rešenje", istakao je Ivan Trišović.
Organizacija "Partneri Srbija" godinama organizuje "Nedelju privatnosti", a ove godine će organizovati i onlajn obuku za sve zainteresovane da prošire svoja znanja u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Ostavi komentar