Tom Korli je računovođa, finansijski planer i autor knjiga “Bogata deca: Kako odgajati našu decu da budu srećna i uspešna u životu” i “Navike bogatih: Navike svakodnevnog uspeha bogatih pojedinaca”.
Korli je 2004. krenuo u sprovođenje petogodišnje studije “Navike bogatih” kako bi istražio kako najbogatiji ljudi na svetu razmišljaju o svom novcu.
Svaki od 225 milionera koje je intervjuisao spada u jednu od četiri kategorije:
Štediše-ulagači
Bez obzira šta im je svakodnevni posao, štednja i ulaganje čine deo njihove dnevne rutine. Stalno razmišljaju o pametnim načinima povećanja svog bogatstva.
Penjači u kompaniji
Penjači rade za veliku kompaniju i posvećuju sve svoje vreme i energiju penjanju na korporativnoj lestvici sve dok ne dođu do višeg izvršnog položaja — s izuzetno visokom platom i godišnjim bonusima.
Virtuozi
Među najboljima su u onome što rade i visoko su plaćeni za svoje znanje i stručnost. Formalno obrazovanje, kao što su napredne diplome (npr. pravo ili medicina), obično je uslov za ulazak u ovu kategoriju.
Sanjari
Svi pojedinci u ovoj grupi tragaju za snom, idealom, poput pokretanja vlastitog posla, postajanja uspešnim glumcem, muzičarom ili piscem bestselera. Sanjari vole ono što rade i istinski uživaju u tome, a njihova se strast manifestuje i na njihovim bankovnim računima.
Ruta štediša-investitor zahteva najmanje rizika — barem u poređenju s težnjom za preduzetničkim snom ili umetničkom strašću. Ali 88 odsto milionera koje je Korli intervjuisao reklo je da je štednja posebno ključna za njihov dugoročni finansijski uspeh.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Prosečnom milioneru u studiji trebalo je između 12 i 32 godine da skupi neto bogatstvo od 3 do 7 miliona dolara.
Ovo su njihove tri najčešće navike koje svako može usvojiti:
1. Automatizovali su štednju i uštedeli 20% neto plate
Svaki štediša-ulagač u studiji stalno je štedeo 20 odsto ili više svoje neto plate, svakog meseca.
Mnogi su to postigli automatizovanjem povlačenja fiksnog postotka svoje neto plate na štedni račun. Obično je 10 odsto odlazilo na penzione račune koje je sponzorisao poslodavac, a ostalih 10 odsto automatski se usmeravalo na zasebni štedni račun.
Jednom mesečno, štediše-ulagači bi zatim prebacili svojih akumuliranih 10 odsto mesečne ušteđevine na investicioni račun, kao što je brokerski račun.
Čak i ako je 20 odsto u ovom trenutku previše, dosledna ušteda manjeg postotka može vam pomoći da ispunite svoje finansijske ciljeve za budućnost.
2. Redovno su ulagali deo svoje ušteđevine
Budući da su štediše-ulagači dosledno ulagale svoju ušteđevinu, njihov se novac s vremenom povećavao. Kad su počeli, kamate nisu bile značajne. Ali nakon 10 godina počeli su gomilati osetno bogatstvo. Približavajući se poslednjim godinama njihovog radnog veka, bogatstvo štediša-ulagača poraslo je na prosečnih 3,3 miliona dolara.
Milioneri koji su sledili san i pokrenuli posao (poznati kao preduzetnici sanjari) nisu imali mogućnost da ulože svoju ušteđevinu, posebno u ranim fazama ostvarenja svojih snova. Bez obzira na veličinu ušteđevinu koju su imali, ona je korišćena kao obrtni kapital, kako bi se finansirao njihov “san”.
Zanimljivo je, međutim, da kada je većina tih sanjara-preduzetnika postigla uspeh u obliku raspoloživog novčanog toka, odmah su se okrenuli i počeli ulagati svoju zaradu.
3. Bili su izrazito štedljivi
Jedan od zajedničkih karakteristika za štediše-investitore, penjače u velikim firmama i sanjare koji su sami stekli milione u studiji bila je štedljivost.
Za njih je štedljivost počela onog trenutka kada su primili svoju prvu platu. Za preduzetnike sanjare, počelo je onog trenutka kada je njihov san stvorio dovoljno novčanog toka da im omogući štednju i ulaganje.
Biti štedljiv zahteva tri stvari
1. Svest: Biti svestan kako trošite svoj novac
2. Fokus u potrošnji: Trošite svoj novac na kvalitetne proizvode i usluge
3. Povoljna kupovina: Potrošite najmanji mogući iznos kupovinom po najnižoj ceni
Štedljivost sama po sebi neće vas učiniti bogatima. To je samo jedan deo slagalice “Bogate navike”, a ima ih mnogo. Ali to će vam omogućiti da uštedite veću količinu novca. A što više imate ušteđevine, to više novca možete uložiti, poručuje Korli.
Ostavi komentar