EUR 117,53 USD 106,10 CHF 107,10

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 22.11.19. :: 117.5396 rsd

Tekst objavljen: 26.01.2018 14:40        


Ugovor o kreditu je, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, takav ugovor kojim se „banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni novčani iznos, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom“.

Znate li šta je to ugovor o kreditu?

Kada ovu definiciju ugovora o kreditu raščlanimo, dobijamo sledeće osnovne delove:

  • obaveza banke je da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni novčani iznos, a
  • obaveza korisnika kredita je da:
  1. banci plati ugovorenu kamatu (cena koštanja kredita) i da 
  2. dobijeni iznos novca (glavnicu kredita) vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.

Kredit koji banka daje korisniku predstavlja bankarski proizvod koji ona na tržištu prodaje, a po ceni koja se ogleda u kamati koju korisnik plaća. Kamata

Klijent banke kada želi da u Srbiji zaključi ugovor o kreditu, najčešće ima sledeće obaveze, odnosno troškove:
  • troškove pribavljanja izveštaja iz kreditnog biroa o kreditnoj sposobnosti klijenta;
  • troškove registrovanja menice (ukoliko je menica sredstvo obezbeđenja kredita);
  • troškove pribavljanja založne izjave radi uspostavljanja hipoteke na nepokretnosti (ukoliko banka to zahteva da bi odobrila kredit);
  • troškove plaćanja premije osiguranja NKOSK-u;
  • obavezu plaćanja ugovorene kamate;
  • obavezu plaćanja troška obrade kredita;
  • obavezu vraćanja dobijenog iznosa novca.
predstavlja zaradu banke, ali služi i za pokriće troškova koje banka ima da bi svoj proizvod (kredit) plasirala na tržište.

Praksa banaka u Srbiji

Pored obaveze vraćanja dobijenog iznosa novca i plaćanja ugovorene kamate (to su zakonom predviđeni elementi ugovora o kreditu koji moraju postojati), objasnićemi i pravnu prirodu ovih drugih troškova povezanih sa ugovorom o kreditu, koje banke u Srbiji naplaćuju od korisnika.

Određeni troškovi koje banka prilikom zaključenja ugovora o kreditu naplaćuje od korisnika mogu se posmatrati kao spoljašnji troškovi kredita, odnosno troškovi vezani za preduzimanje radnji koje korisnika kredita čine podobnom ugovornom stranom za zaključenje ugovora o kreditu.

Koji su to troškovi?

To su prevashodno oni troškovi koji se tiču dokazivanja kreditne sposobnosti klijenta i ispunjavanja obaveza klijenta kao ugovorne strane u vezi sa pružanjem sredstava obezbeđenja urednog vraćanja kredita. Na primer, kada klijent plati naknadu za pribavljanje izveštaja od kreditnog biroa, on pomoću tog izveštaja dokazuje banci svoju kreditnu sposobnost i mogućnost da uredno otplaćuje rate kredita. Takođe, kada klijent plati trošak registracije menice ili konstituisanja hipoteke, klijent tada ispunjava svoju obavezu davanja sredstva obezbeđenja za uredno vraćanje kredita.

Međutim, postoje i oni troškovi koje banke naplaćuju, ali za koje se slobodno može reći da su naplaćeni bez valjanog pravnog osnova, samo zahvaljujući činjenici da je banka jača ugovorna strana koja može uceniti klijenta da takve troškove plati kako bi mu uopšte odobrila kredit.

Odličan primer za takve, neosnovane troškove je trošak obrade kredita, koji ne samo da nema uporište u propisima već je i nezakonit.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
bankarski krediti banka kamatica tvojepravo.wordpress.com pravo

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana