Često postavljana pitanja

1. Da li građani/državljani Crne Gore mogu da oročavaju devizna sredstva u našim bankama?
Prema domaćim zakonima, nema ograničenja u pogledu državljanstva lica koja polažu depozite u bankama. Dakle, odgovor na Vaše pitanje je da je moguće oročavati sredstva iako vlasnik nije državljanin Srbije.

2. Da li se plaća porez na dobit ostvarenu dinarskom štednjom i koliko?
U našoj zemlji na kamatu koja potiče od deviznih uloga obračunava porez u iznosu 10% ostvarene kamate, a kamata koja potiče od dinarskih uloga ne podleže bilo kakvom oporezivanju.

3. Koja je razlika između efektivne kamatne stope i nominalne kamatne stope kod dinarske i devizne štednje?
Razlika između EKS i NKS kod štednje građana nema značaja, jer ona obično predstavlja uključivanje pratećih troškova u smanjenje kamatne stope (npr. naknada za otvaranje deviznog računa od par desetina do stotinu dinara). EKS je zbog toga niži od NKS i on se obračunava korisniku, ali je iznos te razlike u odnosu na NKS beznačajan.

4. Kolika je maksimalna visina uloga u banci za koji garantuje država?
Prema važećim zakonima, iznos uloga u banci za koji Narodna banka Srbije i Republika Srbija garantuju građanima sigurnost sopstvenim budžetskim sredstvima je 50.000 €.

5. Primer:10000 eur oroceno na 8% na godinu dana 01.11.2008. Koliko ce iznositi porez obzirom da je od 30.01.2009. ukinut na devizne uloge?
Za kamate koje se pripisuju i isplaćuju tokom 2009. godine, tačnije od 30.01. do 31.12. neće biti obračunavan porez bez obzira na početak oročenja sredstava. Dakle, u ovom slučaju nikakav porez neće biti obračunavan.

6. Šta je rentna štednja?
Rentna štednja je poseban štedni proizvod, koji Vam omogućava da tokom trajanja oročenja redovno dobijate kamatu, koja će Vam se isplaćivati kao renta, odnosno kao dodatni redovni prihod, u periodima do kraja oročenja koje Vi ugovorite sa bankom.

7. Šta je štednja po viđenju?
Štednja po viđenju je vid polaganja depozita, pri kojem Vam je u svakom trenutku sav položeni novac na raspolaganju. Znači nema rokova u kome dospeva kamata, niti ste na bilo koji način ograničeni u korišćenju sredstava na računu. Kamata se kod ove vrste štednje obračunava na kraju kalendarske godine.

8. Šta podrazumeva štedni trajni nalog?
Štedni trajni nalog možete prijaviti u korist Vašeg štednog računa na kome se nalaze oročeni ulozi. Iz ostvarenog mesečnog priliva po Vašem tekućem računu, Banka vrši prenos ugovorenog iznosa sredstava na oročenu dinarsku ili deviznu štednju pod redovnim uslovima koji važe za oročenu štednju.

9. Šta se dešava sa uloženom štednjom ukoliko se oročeni novac ne podigne nakon isteka oročenja?
Banke u Srbiji u ugovoru o oročenju sredstava uglavnom uključuju član u kome se definiše da ako klijent ne podigne sredstva nakon isteka oročenja u roku od nekoliko dana (najčešće 3-10 dana), sredstva na računu (uključujući i ostvarenu kamatu) se automatski oročavaju na isti rok.

10. Ukoliko je neophodno da se sredstva oročena u banci ranije podignu, kakva je procedura i da li se ostvaruje kamata?
U domaćoj praksi je najčešće pravilo da se u slučaju razoročenja sredstava i podizanja sredstava pre roka dospeća obračunava kamata po viđenju do trenutka razoročenja. Zavisno od konkretnih banaka, procedura razoročavanja može biti momentalna, ali može trajati i do nekoliko dana. Uglavnom je neophodno popuniti zahtev za oročenje, koji ćete dobiti u samoj banci.