Rast premije životnog osiguranja

23.04.2010

„Životno osiguranje bi moglo da bude značajan segment za rešavanje penzione problematike u Srbiji, ali i izvor značajnih sredstava za investicije u državnu infrastrukturu“, izjavio je predsednik Upravnog odbora Grawe osiguranja Srbija Kristof Cetl. On je dodao da se osiguravajuće kompanije u Srbiji zalažu za tzv. „Francuski sistem“, koji podrazumeva da se klijentima svake godine vraća 25 odsto premije životnog osiguranja uplaćene u prethodnoj godini, što bi stimulisalo razvoj životnog osiguranja u Srbiji, dok bi se osiguravajuće kuće obavezale da sredstva ulože u dugoročne državne obveznice. 

“Zbog toga smo predložili da država izdaje dugoročne obveznice u deviznom iznosu, pre svega u evrima, sa odgovarajućim prinosom. Ovakve hartije smo predložili jer su obaveze osiguravajućih kompanija u devizama, tako da one i moraju da ulažu u devizama, i da za to ulaganje svojim korisnicima isplaćuju određeni odgovarajući prinos,“ naglasio je Kristof Cetl.

On je dodao da je ukupna premija osiguravajućih kompanija u Srbiji u 2009. godini iznosila 53,5 milijardi dinara odnosno oko 558 miliona evra, od čega se oko 15 odsto ili 8 milijardi dinara odnosilo na životno osiguranje. To je pomak u odnosu na 2008. godinu, kada je učešće životnog osiguranja iznosilo 12,2 odsto. Takođe je premija životnog osiguranja u prošloj godini zabeležila rast od 24 procenta, ali je „tržišna penetracija“ životnog osiguranja u Srbiji, od samo 11 evra po glavi stanovnika, i dalje skroman i daleko od evropskog proseka.

Ohrabruje podatak iz nedavnog istraživanja da je 34 odsto građana Srbije, ili njih oko 2,5 miliona zainteresovano za životno osiguranje, dok je 3 odsto građana zainteresovano da u naredne dve godine zaključi ugovor o životnom osiguranju sa nekom od osiguravajućih kuća, što predstavlja potencijalnih 220.000 klijenata za osiguravajuća društva koja se bave životnim osiguranjem. Procene govore da kada bi samo 5 odsto zaposlenih u Srbiji u narednih pet godina zaključilo ugovor o životnom osiguranju, to bi moglo da donese preko milijardu evra kapitala, koji bi država mogla da iskoristi za ulaganja u infrastrukturu. To je posebno značajno u sadašnjim uslovima finansijske krize, kada je otežano obezbedjenje dodatnog investicionog kapitala.