Penzioni fondovi

Šta su dobrovoljni penzijski fondovi?
Koja je funkcija dobrovoljnih penzijskih fondova?
Ko može biti član dobrovoljnog penzijskog fonda?
Kako izabrati dobrovoljni penzijski fond?
Šta sadrži prospekt fonda?
Investiciona jedinica
Povlačenje sredstava iz fonda
Zaštita prava i nadzor nad društvima za upravljanje penzijskim fondovima
Razlika investicionih i penzionih fondova

Šta su dobrovoljni penzijski fondovi?

Dobrovoljni penzijski fond je vrsta investicionog fonda koji služi za prikupljanje dobrovoljnih penzijskih doprinosa i njihovo investiranje radi ostvarivanja prinosa na uloženi novac i obezbeđenja kasnije isplate privatnih penzija.

Dobrovoljni penzijski fond ima ulogu da putem investiranja prikupljenih uplata i doprinosa obezbedi očuvanje i uvećanje njihove vrednosti, a time i kasniji iznos privatnih penzija za isplatu. Štednja za privatnu penziju je dugoročno ulaganje i ima za cilj da sačuva određen nivo životnog standarda ulagača i u vremenima kada zbog penzionisanja počinju da padaju mesečni prihodi.

Sve države razvijenijih privreda, ali i regiona, pa i naša država stimuliše štednju u privatnim penzijskim fondovima putem različitih poreskih olakšica.

Koja je funkcija dobrovoljnih penzijskih fondova?

Redovna penzija iz državnog fonda ni na koji način nije u vezi sa štednjom u dobrovoljnim penzijskim fondovima. Državni penzijski sistemi zbog reformi na bazi tekućih finansiranja postaju sve slabiji i prisutna je tendencija smanjenja državnih penzija, koja će biti nastavljena i u narednim godinama. Dobrovoljni penzijski fondovi imaju ulogu da prevaziđu lošu perspektivu državnih penzijskih fondova i omoguće građanima pristojan prihod u starosti. Ako ste ranije bili zaposleni i imate nekoliko godina staža za državnu penziju, ali ne i pun staž, onda će Vaša državna penzija biti izuzetno niska. U takvim slučajevima, ukoliko imate bilo kakve prihode, dodatna štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima bi bila dobar izbor i donela bi Vam dodatnu finansijsku sigurnost za budućnost.

Fondovi služe za zajedničko investiranje, što znači da fond omogućava udruživanje doprinosa svih članova fonda, čime se prikuplja veća količina sredstava, kojom upravljaju profesionalni portfolio menadžeri i koju investiraju u različite hartije od vrednosti, čime se snižava rizik ulaganja. Prednost ulaganja u dobrovoljni penzijski fond u odnosu na individualno ulaganje je to što je moguće diversifikovati rizik na veći broj hartija od vrednosti većim sredstvima koja se ulažu. Individualni ulagač može kupiti daleko manji broj hartija od vrednosti i time bi bio u daleko većem investicionom riziku.

Ko može biti član dobrovoljnog penzijskog fonda?

Štednja u dobrovoljnom penzijskom fondu nije vezana za postojanje radnog odnosa korisnika. Moguće je i da nezaposleno lice iz nekih drugih prihoda uplaćuje doprinose u dobrovoljni penzijski fond. Član fonda čak i ne mora biti lice koje uplaćuje doprinose. Na primer, poslodavci mogu uplaćivati doprinose za zaposlene, supružnici međusobno ili roditelji mogu uplaćivati doprinose za decu, koja još nisu zaposlena.
Ako Vaš poslodavac uplaćuje u dobrovoljni penzijski fond mesečni doprinos za Vas, on neće plaćati porez na dohodak niti doprinose na iznos do 3.000 dinara mesečno. Ovo je povoljnija opcija i za Vas, jer ukoliko biste samostalno uplaćivali doprinose nezavisno od poslodavca, bili biste dodatno oporezovani. Zbog toga je odlična opcija dogovoriti se sa poslodavcem oko uplaćivanja doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove umesto dela isplate za lični dohodak.
Član fonda može biti svako domaće i strano fizičko lice. Moguće je da jedno lice bude član više dobrovoljnih penzijskih fondova.
Član fonda postajete potpisivanjem Ugovora o članstvu.

Kako izabrati dobrovoljni penzijski fond?

Pre nego što se učlanite u neki od dobrovoljnih penzijskih fondova, potrebno je da prikupite podatke o više fondova i uporedite ih, kako biste izabrali fond koji Vam nudi najpovoljnije uslove. Informacije o fondovima možete dobiti u kancelarijama društva za upravljanje i njihovih posrednika. Osnovni izvor podataka o fondu je Prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda.

Šta sadrži prospekt fonda?

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i njegovi posrednici su u obavezi da Vam daju Prospekt dobrovoljnog penzijskog fonda pre nego što se učlanite. U Prospektu fonda ćete naći sve bitne informacije o fondu i informacije o članstvu u njemu.

Najvažnije je da u Prospektu obratite pažnju na sledeće informacije:
- Opis investicione politike fonda
- Minimalan iznos doprinosa koji se može uplaćivati u fond
- Poreski tretman fonda i članova u njemu
- Prinose fonda u poslednjih godinu dana, u poslednjih 5 godina i od osnivanja fonda (neke od ovih informacija se neće nalaziti u Prospektu, zavisno od toga kada je fond počeo sa radom)
- Web sajt i dnevni list u kojima će biti objavljivana vrednost investicione jedinice
- Uslove za povlačenje sredstava iz fonda
- Uslovi i dokumenta potrebna za učlanjenje u fond

Investiciona jedinica i naknade

Investiciona jedinica pokazuje vrednost uloženih sredstava u fond i to tako što se broj investicionih jedinica koje posedujete pomnoži sa vrednošću investicione jedinice, koju fond svakodnevno objavljuje na svom web sajtu i u jednom dnevnom listu.
Vrednost investicione jedinice je i pokazatelj prinosa koji fond ostvaruje. Što je veći rast investicione jedinice fonda, to će i vrednost privatne penzije njegovih članova biti veća.

Povlačenje sredstava iz fonda

Povlačenje sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda je moguće sa navršenih 53 godine, a najkasnije do navršenih 70 godina. Moguće je i ranije povuće sredstva, ali samo u vanrednim slučajevima (troškovi lečenja ili trajni invaliditeti).

Sredstva iz fonda se mogu povući na nekoliko načina:
1. jednokratnom isplatom
2. kupovinom anuiteta kod društva za osiguranje
3. programiranom isplatom
4. kombinacijom ova tri načina

Jednokratna isplata podrazumeva povlačenje svih akumuliranih sredstava u jednoj isplati, kada za to izdate nalog društvu za upravljanje fondom. Na isplaćenu sumu se plaća porez na kapitalnu dobit, koji trenutno iznosi 10%.

Programirana isplata se obavlja u skladu sa ugovorom koji ste potpisali sa društvom. Ona može podrazumevati mesečne, kvartalne, polugodišnje ili godišnje isplate. Na svaku pojedinačnu isplatu plaća se porez na kapitalnu dobit.

Prenos sredstava iz fonda na račun društva za osiguranje sa ciljem kupovine anuiteta se ne oporezuje.

Kombinacija ova tri načina može podrazumevati, na primer, jednokratnu isplatu od 50% akumuliranih sredstava, 30% sredstava da se isplaćuje kvartalno, a 20% da se iskoristi za kupovinu anuiteta kod društva za osiguranje.

Sigurnost, zaštita prava i nadzor nad društvima za upravljanje penzijskim fondovima

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je potpuno odvojena od društva za upravljanje i nalazi se na računu u kastodi banci. To znači da i ako bi društvo za upravljanje fondom propalo, fond ostaje netaknut i preuzima ga drugo društvo za upravljanje.

Nadzor nad radom i kontrolu društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima vrši Narodna banka Srbije.

Ukoliko Vam neke od informacija o fondovima nisu jasne ili su Vam potrebna dodatna pojašnjenja u vezi funkcionisanja fondova obratite se službenicima fonda ili posrednika za dodatna objašnjenja, ili pozovite informativni centar Narodne banke Srbije. Vrlo je važno da pre nego što postanete član fonda budete dobro informisani.

Ukoliko smatrate da imate razloga da se žalite, obratite se call centru Narodne banke Srbije na broj 0800-111-110.

Razlika investicionih i penzionih fondova

Obzirom da su dobrovoljni penzijski fondovi vrsta investicionog fonda, osnovna načela i principi rada su vrlo slični. Osnovna razlika između otvorenih investicionih fondova i dobrovoljnih penzijskih fondova je u tome što se kod dobrovoljnih penzijskih fondova povlačenje sredstava ne može obaviti pre 53. godine života.

Ova osnovna razlika za neke će biti slabost, ali za neke i prednost dobrovoljnih penzijskih fondova u odnosu na otvorene investicione fondove. Naime, otvoreni investicioni fondovi imaju mogućnost da u slučaju potrebe svojih članova isplatu sredstava izvrše u roku od 5 dana od dana izdavanja naloga, ali samim tim moraju imati i likvidna sredstva kojima će to učiniti. Zbog toga, penzioni fondovi imaju mogućnost trajnijih ulaganja i ostvarivanja većeg prinosa od investicionih fondova.

Tokom krize na finansijskim tržištima se pokazalo da su dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji mnogo bolje podneli padove berze i ekonomije od investicionih fondova.