Kako je moguće da JKP Infostan pošalje uplatnice na kojima je i naplata osiguranja, povuče je, odštampa nove i kaže da građani to neće platiti? Dušan Uzelac, direktor i glavni urednik finansijskog portala Kamatica, odgovara vrlo kratko - jer im se može. A pomažu im i građani koji nemaju svest da je državni novac u stvari naš novac.
"Može im se ili jer su tako u mogućnosti. Mi kao građani imamo poverenje u drugu stranu, ne ulazimo dublje u tarife i naknade koje se nalaze na računima, a to proizilazi iz našeg stava prema novcu. Ostavljanje bakšiša i sitniša na kasi je praksa. S druge strane, firme koje izdaju račune su ustrojene kao institucije. Ako kasnite jedan dan sa plaćanjem, zatezna kamata se obračunava, i taj dinar koma 15 para uvek će biti naplaćen, iako fizički ne postoji. To ostavlja ozbiljan prostor za sve koji bi da zarade ili ostvare dodatni profit", objašnjava Uzelac naš stav prema novcu i odnos druge strane prema nama.
Kamatica je izračunala da bi Infostan od spornih uplatnica sakupio 11 miliona dinara. Do te brojke se došlo sabirajući poštanske troškove, jer je bilo potrebno dva puta odštampati i poslati račune za 650 hiljada korisnika. Ostatak do 11 miliona bi bio sakupljen od onih koji su račun sa osiguranjem platili.
Međutim, Infostan je saopštio da će to javno preduzeće, a ne građani plaćati štampanje i slanje novih septembarskih računa. I tu se postavlja pitanje čiji je novac Infostana - tog preduzeća, grada ili građana, i ko u stvari na kraju plaća.
"Čiji grad, to je zanimljivo. To je posledica našeg podneblja koje razmišlja da su institucije vlasnici novca, a ne da je taj novac naš, da smo ga dali kroz razne poreze i doprinese i tako napunili budžet. Takav stav prema novcu na kraju odlučuje i kako se taj novac troši. Primer su javne ustanove koje ne žele da daju neke informacije, a pristaju da plate kaznu. Kazna se plaća našim novcem", kaže Uzelac.
On napominje da građani dozvoljavaju da se novac iz budžeta troši netransparentno jer ne postoji reakcija koja bi institucije prisilila da ga daju transparentno.
"To je nasleđe ideje da su institucije vlasnici, a ne samo upravitelji novca iz budžeta", rekao je Uzelac.
Jedna od situacija kada građani sa javnim preduzećima moraju da se bore za svoj novac je primer kada nekoliko dana zbog kvara ne radi grejanje, struja ili telefon. Privatni provajder usluga bi račun umanjio za taj period, ali javna komunalna preduzeća to rade tek posle oštre reakcije javnosti.
Uzelac kaže da takve stvari ne treba rešavati telefonom ili odlaskom na šalter pružaoca usluga, jer se "oslanjaju na procedure i ponašaju kao gospodari svog prostora i onog što kažu", a građani treba da dokazuju njihovu krivicu.
"Najbolje je pisanim putem dostaviti podnesak, žalbu, tužbu jer sve što se pismeno preda mora biti rešeno. Nema potrebe sklapati u pravnoj formi, već je dovoljno je napisati 'Ne radi mi grejanje, ne radi mi struja... nije mi jasan vaš obračun, objasnite mi'.
Oni su dužni da objasne pisanim putem i dostave rešenje na adresu, a vreme rešavanja spora produžava rok neplaćanja računa i tako nećete doći u problem što račun nije plaćen", savetuje Uzelac građane kako da se bore sa javnim komunalnim preduzećima.
Ostavi komentar