Hrvati protiv Švajcaraca

Kamatica
Krediti
Banke
Kurs
Fondovi/Berza
O nama

Newsletter

25.05.2012
	Kupovni	Srednji	Prodajni
EUR	115.40	115.75	116.10
USD	92.04	92.32	92.60
CHF	95.97	96.26	96.55

	Vrednost	Promena
Belex15	456.48		-1.45%
BelexLine	920.77		-1.37%
Fondex	1547.52		0.09%
6M Euribor	0.96		-0.41%

Zvanični srednji kurs Evra za dan 25.05.2012: 115.7556

Banke ostvarile 31 milijardu dinara profita pogledajte detaljnije...

Hrvati protiv Švajcaraca

08.11.2011

Vesti izvor: Kamatica

Nakon letošnje krize savelikim rastom švajcarskog franka vlasti u Srbiji se nisu mešale bankama u posao tako da nije sprovedena ni jedna mera za pomoć građanima koji imaju kredite u francima.

U Hrvatskoj je ovih kredita više. Uvedene su mere Vlade koje bankari formalno poštuju ali se i ne trude baš dovoljno da ih ponude klijentima.

U Hrvarskoj inače postoji prinudna naplata sa računa fizičkih lica koje u Srbiji nema. Korisnicima kredita koji ne plaćaju rate blokira se račun i plata se preusmeri na vraćanje kredita.Trenutno je oko 160.000 računa fizičkih lica blokirano. 2.500 hipoteka na stanove je aktivirano.

U Hrvatskoj mere za pomoć građanima koji otplaćuju stambene kredite vezane uz “švicarce”, koje je letos Vlada dogovorila sa osam banaka nisu naišle na preveliko interesovanje. Tako zasad stvari stoje za oba modela dogovorena u dva memoranduma Vlade i bankara.
Prvim je omogućeno dužnicima da rok otplate stambenog kredita u francima produže na čak 40 godina, čime smanjuju mesečnu ratu i povećavaju ukupni dug jer otplaćuju više kamata u konačnom zbiru. Jedino su iz Hypo Alpe-Adria-Bank kažu da je ta mera zaživela i da je dosta njihovih klijenata zatražilo i realizovalo.

Drugi model takozvanih “balon- kredita” omogućava da pet godina plaćaju svoje rate po nižem i fiksnom kursu od 5,80 kuna za franak, a razliku između tog i stvarnog kursa knjižila bi se na posebnom računu. Ako je kurs veći od fiksnog, na tom bi računu naduvao „balon“ rasla obveza za plaćanje, a ako je kurs manji, onda bi se račun praznio.
Bankari kažu da je i za drugi model interesovanje manje od očekivanog premda ga mnoge banke još nisu ni ponudile klijentima.
Država je naredila ali banke baš i ne nude previše voljno.

Gradjani tužili banke
Gradjani Hrvatske koji imaju kredite u Švajcarcima organizovali su se u udruženje građana i tužili banke kod kojih imaju kredit.

Tužba se odnosi na zaštitu prava dužnika u kreditima s valutnom klauzulom kažu u udruženju „Franak“. Tužba je pokrenuta protiv sedam banaka kod Trgovačkog suda u Zagrebu. Od banaka se traži da urade obračun rata po kursu i iz kamate koje su važile u trenutku podizanja kredita.

Na optuženičkoj klupi nalaze se Zagrebačka Banka, PBZ, OTP, Erste, Hypo, Splitska i Volksbank, koje bi dužnicima trebale isplatiti razliku preplaćenog novca.

Komentari na vest: Hrvati protiv Švajcaraca

Ukupno komentara: 5

0 0

1. 09.11.2011 09:43:45h Aleksandra R.

Bez namere da branim drzavu koja je mnogo doprinela zaduzivanju gradjana cime je kupovala (buduce) glasove i socijalni mir, ne moze narod da ocekuje da ce ga drzava spasavati kad god napravi neku glupost, a svako zaduzivanje je glupost. Zasto ti isti gradjani nisu slusali prethodnog guvernera NBS Jelasica kad je upozoravao i savetovao ljude da se ne zaduzuju u svajcarskim francima (ustvari da se nikako i ne zaduzuju a ako bas moraju, onda za sto manje sume). Otkako su kod nas uvedeni komercijalni krediti, neprestano se gradjani zale na banke - uglavnom zato sto ne shvataju bankarske usluge pa ni sta su to banke uopste.

0 0

2. 09.11.2011 12:08:48h Da libor

Ako se gradjanima društvo i država pomaže kada su poplave razrusile kuće, kada zemljotres razruši kuće, možda bi mogla da pomogne kada zbog tektonskog poremećaja kursa švajcarca ljudi sa stambenim kreditima mogu da izgube stan - dom. Pri tom, ovde je potrebna mnogo manja pomoć- podrška samo da se ne udave u nekom kratkom periodu, jer ako stane otplata i počne da se gomila dug biće mnogo teže.

0 0

3. 10.11.2011 22:37:30h Zeljko17

Ne. Kredit je licni izbor coveka, a poplava ili zemljotres nije. U bivsoj YU ljudi su uzimali kredite i onda bi ih inflacija pojela i nikom nista, a sada je stvar drugacija. Pored toga, kod nas bi svi ljudi da budu samostalni u odnosu na drzavu i da donose odluke, bez uplitanja drzave, a kada im dodju lose posledice odluka, onda krive drzavu. To je problem mentaliteta.

0 0

4. 11.11.2011 19:58:15h mirko

Mislim da je istina negde na sredini. Koliko se ja sećam upozorenja bivšeg guvernera Jelašića su počela da se objavljuju tek kada su se gradjani već uveliko zadužili kod banaka u CHF. Drugo, imajući u vidu ekonomske podatke iz 2005g. 2006g. u bankarskim krugovima se uveliko znalo da će prezadužene ekonomije izazvati pad evra, odnosno rast franka, što verujem da je znao i bivši guverner, samo nije imao hrabrosti da to jasno i glasno kaže na vreme ! Pitanje je onda kako bi gradjani reagovali. Dakle ne može se prebaciti celokupna odgovornost na neuke gradjane jer njihov izbor se zasnivao na poverenju u evropsku uniju, državu i naš bankarski sistem, što je država i te kako nastupima političara na vlasti i podsticala. Ne zaboravimo kakve su bile kampanje da se vrati poverenje u banke, pa su čak promovisane strane banke kao sigurne nasuprot onih ‚‚naših‚‚ koje su otišle u stečaj. Ako imamo u vidu da su banke svesno sakrivale pisane ugovore o kreditu sve do poslednjeg trenutka kada su ih gradjani potpisivali, a da su bankarski službenici svesno uveravali gradjane kako im baš njihova banka daje najpovoljniju kamatu, prećutkujući mogućnost promene kamatne stope, onda je lako zaključiti da je veliki deo odgovornosti i na državi. Naravno to ne znači da ne treba menjati naš mentalitet da verujemo u ono što nam se kaže, a onda potpisujemo nešto sasvim drugo na papiru... itd, mogao bih još dosta toga da kažem...npr. o tome kako niko ne ograničava banke da svoj prodajni kurs po kome obračunavaju rate kredita računaju i po tri dinara više od prodajnog kursa NBS. Gde su tu dobri poslovni običaji, načela savesnosti i poštenja, načelo zabrane zloupotrebe prava itd. sve to ima u našim zakonima ...

0 0

5. 14.11.2011 11:51:29h Aleksandra R.

Ne radi se (bar sa moje strane) o vredjanju gradjana zbog njihove 'neukosti'. Ni najveci svetski ekonomski strucnjaci, doktori nauka i nobelovci nisu predvideli visegodisnje ekonomske krize koje drmaju svet a i razilaze se po pitanju nacina prevazilazenja tih kriza. Nema potrebe da se bude uceni strucnjak - dovoljno je primeniti narodnu 'dug je zao drug'. Banka nije vojska spasa, i jedini razlog zasto nudi bilo koju od usluga je zato sto ce na njoj zaraditi - i to mnogo, jer banke su centri finansijske moci. I to ne znaci da ne treba imati poverenja u banke (iako je cinjenica da nisu bile dovoljno transparentne u pruzanju usluga) nego treba imati svest da samo uzimanje dugogodisnjeg kredita podrazumeva ulazenje u stuaciju ciji se razvoj uopste ne moze sagledati i na koju utice isuvise mnogo faktora koji se ne mogu predvideti. Cela svetska ekonomska kriza pocela je tako sto je u Americi doslo do necuvene ekspanzije stambenih kredita koje gradjani u jednom trenutku vise nisu mogli da otplacuju - znaci ne odnosi se to samo na nase gradjane i ovdasnje banke. Kredit je rizik - sto veci i dugorocniji - to rizicniji.