Slovenija prva žrtva evrozone?

15.11.2011

Ljubljana -- I onako teško ekonomsko stanje u Sloveniji, od ostavke premijera Boruta Pahora krajem septembra ove godine, postaje sve teže.

Prinos po obveznicama je premašio granicu od sedam odsto. Kada je razlika prinosa po obveznicama u Italiji dosegla psihološku granicu od sedam odsto, država je potonula u finansijsku paniku.

U roku od nekoliko dana Berluskoni je postao istorija, a kontrolu nad Italijom preuzimaju evropske tehnokrate - spremni na grčevitu borbu za spas jedne od najvećih ekonomija sveta.

"Nesretna sedmica" izaziva haos širom Grčke i Italije, ali još jedna ekonomija u susedstvu probila je psihološku granicu – Slovenija. Slovenačka centralna banka je apelovala na političke lidere u toj zemlji da hitno preduzmu mere za vraćanje poverenja u javne finansije, kako bi se na taj način zaustavio nagli rast troškova zaduživanja Slovenije.

Evropska komisija je objavila prognozu rasta slovenačkog javnog duga na 45,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine, kao i na 50,1 odsto 2012. godine. To je značajno veći procenat u odnosu na onaj iz 2007. od 23,4 odsto BDP-a, a posledica je velikog zaduživanja da bi se održala potrošnja i tako zemlja odbranila od globalne ekonomske krize.

Kamatna stopa na desetogodišnje slovenačke obveznice je danas porasla na 7,20 odsto, što je najviši nivo otkad je 2007. godine ta bivša jugoslovenska republika postala članica evrozone.

"Neophodno je da oni koji su zaduženi za slovenačku ekonomsku politiku što je pre moguće preduzmu ekonomske mere koje su potrebne za sniženje troškova zaduživanja", navodi se u saopštenju centralne banke.

Pored toga, Banka je kritikovala politiku "naglog povećanja deviznog duga države, banaka i ekonomskih subjekata", koju sprovodi vlada u Ljubljani.

Nezaposlenost u Sloveniji raste od izbijanja globalne ekonomske krize, a rejting su joj oborile neke od vodećih agencija - Standard & Purs, Mudis i Fič. Bliže se izbori u Sloveniji (4.12.2011.), a iz Evrope već dolaze direktive kako će nova vlada – bez obzira koja bude izglasana – morati da sprovede žestoke mere štednje nad svojim stanovnicima kako bi izbegla potonuće u duboku recesiju.

Slovenija se priključila Evropskoj Uniji 2004, a 2007. ulazi u evro zonu – prva tranziciona zemlja koja je to učinila. Kada se danas govori o potrebi izlaska pojedinih država iz evrozone, Slovenija bi trebalo da bude kandidat broj 1. Nalazi se u teškom ekonomskom položaju i ako plan "odstranjivanja" delova evrozone zaživi, Slovenija će sigurno biti među prvima.

Slovenija je ipak niz godina bila stabilna i ima jednu veliku prednost – na zemlju još uvek nisu "bačene" milijarde evra od strane MMF-a i evropske banke.

Izlazak iz evro zone za Sloveniju i slovenačkog radnika u ovom trenutku bio bi najbolji potez. A ako postoji ujedinjeni glas među stanovnicima, Slovenija može otići i korak dalje, napustiti EU i koncentrisati se na vođenje autonomne politike.

Izaći iz EU-a je ekonomska jeres i nešto nedopustivo pod budnim okom vodećih EU elita. Ali ipak, sa velikim fokusom koji je ovih dana usmeren ka Italiji i Grčkoj, Slovenija bi se mogla "iskrasti" sa broda pre no što ovaj krene na put prema ledenjacima.

Jernej Kastelic iz Nove Ljubljanske banke (NLB) kaže da je prinos na 10-godišnje obveznice Republike Slovenije i dalje iznad psihološke granice od sedam posto i iznosi 7,10 posto.

On je upozorio da je Slovenija trenutno u gorem položaju od Italije i Španije (6,42, odnosno 5,85 posto). S obzirom na to da je položaj u Sloveniji obično loš kada je takav i na stranim tržištima i da se poboljšava paralelno sa poboljšanjem u inostranstvu, ovog puta se može utvrditi da je reč o negativnom iznenađenju.

Stanju je doprinelo i odbijanje interventnog zakona, ali položaj Slovenije nije tako problematičan kakvim se čini, zaključuje Kastelic.
 

Komentari na vest: Slovenija prva žrtva evrozone?

25.05.2012

Šoškić: Ovo nije kolaps dinara

25.05.2012

Naknade za posebne račune

25.05.2012

Veliki gubitak Agrobanke srušio celu industriju

25.05.2012

Sve teže do odmora

25.05.2012

Letovanje sa srpskom platom