Konkretne mere protiv krize biće poznate do kraja godine

13.12.2011

Do razgovora između predsednika Srbije, premijera, guvernera, ministara s jedne strane i privrednika i bankara s druge strane napokon je došlo. Prva mera, za koju se svi slažu da je početna, tek treba da se sprovede, a ona će omogućiti da preduzeća koja nisu u blokadi, a imaju problem s likvidnošću, lakše dođu do novih kredita.

Predsednik, premijer i guverner iz prve ruke čuli o problemima koji tište privrednike i bankare

Kako „Blic“ saznaje, dogovoreni su i potezi koji će narednih nedelja biti razmatrani. Do kraja godine biće održan još jedan sastanak u istom sastavu.

Privrednici i guverner složili su se da smanjenje obaveznih rezervi bankama, koje bi one usmerile za povoljnije kredite, u ovom trenutku ne bi bio dobar potez.Prostor je nađen za korekciju „odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki“, što će značiti smanjenje troškova banaka na osnovu rezervisanja za procenjene gubitke kod kreditiranja. Nezvanično, bilo je reči i o konkretnim potezima koji će uskoro biti povučeni. Privrednici su tražili i da se napravi presek sa 31. decembrom 2008. i da se utvrdi koje su banke od tada odobravale kredite privredi, a koje su smanjile aktivnost.Na sastanku se čulo i da su vlasnici domaćih-stranih banaka u Srbiji preneli odlučivanje u inostranstvo. Iskazana je i bojazan da će smanjiti kreditnu aktivnost.

- Predsednik Srbije preuzeće inicijativu da privuče potencijalne investitore, ali i da pokrene takozvanu Bečku inicijativu 2, odnosno da banke ne smanjuju kreditnu aktivnost - kaže naš izvor.

Jedan od problema na koji je ukazano je i što sada procenitelji drastično snižavaju vrednost nekretnina, pa tako kvadrat zgrade u centru Beograda procenjuju i na 800-900 evra. To predstavlja poteškoću za banke jer postojeći odobreni krediti ili pak novi zajmovi ne mogu da budu pokriveni ovako procenjenim hipotekama.

- Nije dovoljno to što je dogovoreno, ali je dobro da se razgovora - kaže za „Blic“ Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora „Metalca“ iz Gornjeg Milanovca, i ističe da preduzeća ne tišti samo problem likvidnosti, već i kako da se njihovi kratkoročni krediti prevedu u dugoročne.
Za privredu u problemima u poslovanju povoljan kredit za indeksirana zaduženja je onaj čija je godišnja kamata pet odsto, a za dinare sedam odsto. Odnosno onoliko kolika je inflacija.
- Veća zaduženja nose i veći rizik, pa takvo preduzeće kada želi ponovo da se zaduži plaća veću cenu - upozorava Vukadinović.
I Branislav Grujić, predsednik poslovnog kluba „Privrednik“, ističe da je sastanak bio konstruktivan.
- Da li je mogao da bude ranije, očito da nije jer je sada sazreo momenat. Nadamo se pozitivnom razvoju i rešenju svega što je dogovoreno - kaže on za „Blic“ .
Da je bio minut do dvanaest za ovakav sastanak misli i Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.
- Problem sa likvidnošću imaju i privreda i javni sektor - upozorava Bugarin.
U Palati „Srbija“, gde je održan sastanak, čule su se i kritike zašto se čekalo na odluku o izmeni klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka, što bi povećalo likvidnost onih koji nemaju problem sa tražnjom proizvoda.

Vladimir Čupić, predsednik IO Hipo Alpe-Adrija banke, kaže za „Blic“ da je činjenica da su se okupili i razgovarali korak napred. Njegovo mišljenje je da su predsednik, premijer, guverner i dva ministra na ovakav način prvi put bili u mogućnosti da čuju realne probleme privrede i bankaa, ali i predloge rešenja.

- Potreban je takav nivo koordinacije, gde se niko ne rukovodi parcijalnim interesima, već celinom problema nezavisno da li je iz sektora proizvodnje, usluge ili bankarstva - ističe Čupić.

Komentari na vest: Konkretne mere protiv krize biće poznate do kraja godine

25.05.2012

Dug evrozone

25.05.2012

Rovovska bitka oko evroobveznica

25.05.2012

Šoškić: Ovo nije kolaps dinara

25.05.2012

Naknade za posebne račune

25.05.2012

Veliki gubitak Agrobanke srušio celu industriju