| 25.05.2012 | |||
| Kupovni | Srednji | Prodajni | |
| EUR | 115.40 | 115.75 | 116.10 |
| USD | 92.04 | 92.32 | 92.60 |
| CHF | 95.97 | 96.26 | 96.55 |
| Vrednost | Promena | ||
| Belex15 | 456.48 |  |
-1.45% |
| BelexLine | 920.77 | |
-1.37% |
| Fondex | 1547.52 |  |
0.09% |
| 6M Euribor | 0.96 | |
-0.41% |
Kako (ponovo) verovati u srpski dinar?20.12.2011 Vesti izvor: KamaticaSavez udruženja za zaštitu potrošača Hrvatske uputio je inicijativu Vladi Hrvatske da izmeni zakon od osiguranju depozita i da umesto limita od 400.000 kuna, ubuduće osigurava štednju u kunama u stoprocentnom iznosu. Kako tvrde u ovom Savezu ideja je da kuna, kao nacionalna valuta Hrvatske dobije pravo mesto u finansijskoj slici svakog građanina kakvo i zaslužuje. U Srbiji Narodna banka Srbije promoviše koncept "dinarizacije", ali apsurdno čak i u Zakonu o osiguranju depozita, štednja koju osigurava država označena je u evrima. U stavu 3. člana 2 Zakona stoji: "Osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu". Za prosečnog građanina takva formulacija u zakonu, daje više nego jasan znak da uprkos priči o poverenju u domaću valutu, ni sama država ne veruje u nju. Kako drugačije objasniti zašto u ovom zakonu nije stavljen iznos od oko 5.000.000 dinara, koliko bi okvirno iznosila ta osigurana suma izražena u domaćoj valuti. A, ruku na srce, čak i kad se izgovori "5 miliona dinara" sama cifra zvuči nekako lepše. Koliko je jačanje poverenja u domaću valutu u Srbiji neophodno, svedoče i podaci o štednji građana, koji na najsuroviji način otkrivaju istinu koliko stvarno verujemo srpskom dinaru, koji je konstantno pogođen kursnim oscilacijama i velikom inflacijom. Prema podacima Narodne banke Srbije od ukupno 760 milijardi dinara štednje samo 15,5 milijardi čine depoziti u domaćoj valuti. Centralna banka radila je proračun na osnovu kog je zaključeno da je štednja u dinarima, višestruko isplativija od štednje u evrima, ipak zanemarljiv je broj građana koji se usuđuje da na duži rok pokloni poverenje srpskom dinaru. Ako pogledamo ročnu strukutru depozita očigledno je da najviše građana u dinarima štedi po viđenju, što znači da štednju može da povuče sa računa u svakom momentu. U ukupnom iznosu štednje, najveće učešće imaju depoziti oročeni do 3 meseca čak 48 odsto, dok učešće štednje od tri meseca do šest meseci iznosi 12,3 odsto. Na period od šest meseci od jedne godine štedi svega 16,2 odsto građana koji imaju štedne račune u dinarima. Kolike su realne mogućnosti da se to promeni, nije izvseno. Štednja u dinarima se povećava, što je ohrabrujuće, ali pre svega zato što su kamate na dinare veće u odnosu na kamatne stope koje banke odobravaju na devize. Međutim, ni tu slika nije sjajna, jer ono što banke daju kao kamatu, najčešće "pojede inflacija" koja je u novembru dostigla 8,1%. Komentari na vest: Kako (ponovo) verovati u srpski dinar?Ukupno komentara: 4
3
0
1. 20.12.2011 16:37:01h На жалост наш динар није змија.
7
2
2. 20.12.2011 21:25:46h
0
0
3. 23.12.2011 13:46:17h
0
0
4. 25.12.2011 00:10:30h To vreme je prosle i pre dve godine sam prodao evre i stavio dinare na stednju jer sam bio poghlepan i zaboravan a i verovao u dinar. Ni u snu mi nije bilo da 2-3 nedelje sa kursa od oko 80 din moze da dodje do 86 din a kasnije i na 95. Prodao sam opet te dinare i kupio evre. Srpski receno za mesec dana sam bio kraci za 2000 eur. Toliko od mene i nikad vise dinari. Komentar: 25.05.2012 Vatikan traži novog predsednika banke25.05.2012 Dug evrozone25.05.2012 Rovovska bitka oko evroobveznica25.05.2012 Šoškić: Ovo nije kolaps dinara25.05.2012 Naknade za posebne računePogledajte arhivu vesti |
Aktuelno
Najnovije vesti
Lista pojmova
Lista pojmova
Komentari posetilaca
|
