Država kreditira biznis, ali otežava poslovanje

29.12.2011

Na kreditiranje početnika u biznisu država je za četiri godine, tačnije od 2007. potrošila 10,6 milijardi dinara ili oko 100 miliona evra. Od toga vraćena je oko četvrtina kredita, a statistika Fonda za razvoj, koji odobrava ove zajmove pokazuje da su preduzetnici imali manje sreće u poslovanju od preduzeća.

Dok je od 2.400 kreditiranih firmi, samo njih stotinak do sada ugašeno ili u procesu gašenja, kod preduzetnika je od 5.114 samo 2.687 i dalje aktivno. Naravno, neki od preostalih preduzetnika su prerasli taj status i preregistrovali se u pravna lica, ali većina jednostavno nije mogla da izdrži pritisak vođenja sopstvenog posla i tržišnu utakmicu, u vreme sve jače ekonomske krize u Srbiji.

Do novca svaki drugi kandidat

Zaključno sa krajem novembra, preduzetnicima je od  2007. plasirano 5.114 kredita, firmama 2.427. Ceo put od podnošenja zahteva za kredit pa do dobijanja novca uspelo da pređe 54 odsto kandidata, dok je kod firmi uspešnost bila za samo jedan procenat viša. Ipak, 2011. i ovde pokazuje kao izrazito loša godina u kojoj je samo 24 odsto preduzetnika i 14,5 odsto firmi uspešno prošlo kroz čitavu proceduru dobijanja državnog zajma za otpočinjanje sopstvenog posla. Fond za razvoj je do sada plasirao 10,6 milijardi dinara kredita, od čega je državi za sada vraćeno 2,6 milijardi ili nešto više od jedne četvrtine uloženog novca.

Podaci o količini vraćenog novca takođe ukazuju da mnogim „novopečenim“ biznismenima ne ide lako. Naime, iako je do kraja otplate kredita većini ostala još samo jedna godina, država je od svih koji su 2007. godine uzeli zajam do sada je naplatila samo polovinu datog novca.

Pritisak krize oslabio je i interesovanje za ovu vrstu državne pomoći, pa je ove godine svega 363 preduzetnika podnelo zahtev za start-ap kredite, od čega je odobreno manje od polovine, ili 136 zajmova, ukupne vrednosti od 169,7 miliona dinara. To je za sve vreme trajanja ovog programa ubedljivo najmanje interesovanje građana za otpočinjanje sopstvenog biznisa, a kada se vidi da je od tih 136 ustvari samo 87 preduzetnika na kraju i uzelo odobreni kredit i započelo posao, jasno je koliko je ekonomska situacija u zemlji posla teška i koliko građani više nisu spremni na rizik.

Poređenja radi, koliko prošle godine odobreno je 778 kredita, od čega je na kraju realizovano njih 689, ukupne vrednosti od 796,5 miliona dinara.Najveće interesovanje bilo je 2009. kada se prijavilo čak 2.588 preduzetnika, od kojih je na kraju kredit dobilo njih 1.805, u ukupnoj vrednosti od 2,064 milijarde dinara.

Sa preduzećima stvar stoji vrlo slično. Ove godine je odobreno tek 129, a realizovano samo 64 start-ap kredita, vrednih 172,3 miliona dinara. Koliko je to malo, vidi se kada se uporedi sa 2009. godinom, kada je realizovano čak 825 kredita, za koje je država izdvojila 1,8 milijardi dinara. To znači da je za svaki kredit realizovan u 2011. pre dve godine plasirano čak 13 kredita.

Uprkos tome, država je ove godine bila daleko rigoroznija prema kandidatima, pa je od 441 prijavljenog, samo njih 129 dobilo zeleno svetlo, a zatim je od tih aplikanata svaki drugi odustao. Prolaznost na konkursu bila je tek 29,25 odsto, dok je 2008. prošlo 73,9 odsto prijavljenih, a 2009. čak 81,1 procenat. Statistika rečito govori o tome da je država ove godine odlučila da uštedi novac, pa je daleko strože ocenjivala potencijalne biznismene nego ranije, uprkos tome što je interesovanje za start-ap kredite u 2011. bilo ništa drugo do anemično.

25.05.2012

Vatikan traži novog predsednika banke

25.05.2012

Dug evrozone

25.05.2012

Rovovska bitka oko evroobveznica

25.05.2012

Šoškić: Ovo nije kolaps dinara

25.05.2012

Naknade za posebne račune