Dobra vest iz Atine

23.01.2012

Pregovori oko reprogramiranja dela grčkog duga napreduju. To je potvrđeno iz Atine, gde vlada pregovara s međunarodnim bankama.

- Pod visokim pritiskom" u Atini grčka vlada raspravlja s bankarima oko modaliteta otpisivanja većeg dela grčkog duga. Tako svetske agencije prenose atmosferu s lica mesta. Ipak, konkretnog rezultata još uvek nema. Pregovori se nastavljaju i tokom vikenda, posmatrači očekuju skori dogovor - iako još nije jasno da li će finansijski instituti pristati na grčka potraživanja.

Jedan portparol Međunarodnog instituta za finansije (IIF) u subotu je u ranim jutarnjim satima potvrdio da će "u delo zaista biti sprovedeni elementi još neviđenog oprosta dugova". Pre toga su grčki premijer Lukas Papademos i njegov ministar finansija Evangelos Venizelos šest sati pregovorali sa šefom IIF-a Čarlsom Dalarom.

Nakon te runde razgovora, iz Atine se mogu čuti poruke poput: "Sada se odlučno mora pregovarati kako bi se postigao istorijski 'dogovor' i stabilizovala Grčka. Nekoliko grčkih medija danas (21.1.) javlja da pregovori napreduju. Još je doduše otvoreno hoće li veliki poverici, pre svih hedžfondovi, pristati na zahteve Atine. Nesuglasica ima i oko kamatnih stopa za nove grčke državne obveznice - koje bi trebalo da "zamene" stare, već izdate.

Grčka štampa pretpostavlja da bi pismeni dogovor mogao da se očekuje najkasnije danas. Taj dokument ipak ne znači da je naporna faza pregovora oko budućnosti prezadužene zemlje definitivno okončana. Proces oprosta (dela) nacionalnog duga je komplikovan.

A hoće li biti i uspešan, to zavisi od toga koliko će banaka i drugih vlasnika grčkih obveznica zaista učestvovati u "igri", te koliko se novca žele odreći. Spominjala se suma od ukupno 100 milijardi evra.

Dobrovoljno odricanje privatnih poverilaca od potraživanja prema Grcima jeste odlučujući faktor za drugu fazu "spasa" Grčke. A to je program pomoći od 130 milijardi evra Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda koje će u pravcu Atine "poteći" tek kad se dogovori oprost duga.

Privatni poverioci će, kako je predviđeno, svoje postojeće obveznice zameniti za "nove", pri tom odustaju od dela nominalne vrednosti tih papira i ubuduće pristaju na očekivane niže kamatne stope. Finansijeri (države) iz evrozone navodno zahtevaju kamate ispod tri odsto.

To je relativno malo za jednu zemlju slabog boniteta kao što je Grčka. Ali očito i jedini put za izlazak iz krize. Svaka viša kamatna stopa bila bi verovatno pogubna za Grčku. Bankama je navedena kamatna stopa preniska i ne žele da je prihvate. Njihov argument: tako niske kamatne stope nikoga neće motivisati da se dobrovoljno odrekne dela potraživanja. 

Komentari na vest: Dobra vest iz Atine

25.05.2012

Vatikan traži novog predsednika banke

25.05.2012

Dug evrozone

25.05.2012

Rovovska bitka oko evroobveznica

25.05.2012

Šta ekonomisti preporučuju budućem premijeru

25.05.2012

Šoškić: Ovo nije kolaps dinara