Banka oprostila dugove klijentima

Kamatica
Krediti
Banke
Kurs
Fondovi/Berza
O nama

Newsletter

23.02.2012
	Kupovni	Srednji	Prodajni
EUR	108.81	109.14	109.46
USD	82.06	82.30	82.55
CHF	90.21	90.48	90.75

	Vrednost	Promena
Belex15	538.18		-0.67%
BelexLine	1024.13		-0.57%
Fondex	1502.14		-0.06%
6M Euribor	1.65		24.75%

Zvanični srednji kurs Evra za dan 23.02.2012: 109.1413

Novi zakon na strani banaka ili klijenata? pogledajte detaljnije...

Banka oprostila dugove klijentima

26.01.2012

Vesti izvor: Kamatica, Index.hr

Najstarija francuska banka Credit Municipal de Paris odlučila je da oprosti dugove najsiromašnijim klijentima.

U danima kada većina banaka medijski prostor dobija zbog svoje beskrupuloznosti i "lešinarskog" poslovanja, iz Francuske je stigao i jedan svetli primer gde je najstarija tamošnja banka, Credit Municipal de Paris, pokazala "ljudsko lice".

Naime, ova banka je povodom 375. godišnjice svog postojanja hiljadama svojih najsiromašnijih klijenata oprostila dugove. U pitanju su manje svote, odnosno dugovi do 150 evra, ali je vest svejedno naišla na oduševljenje 3500 sretnih klijenata, piše portal good.is.

- Veoma sam srećna. Ovo je prvi puta da sam nešto dobila besplatno- kazala je klijentkinja koja je u banku došla da pokupi zlatni medaljon koji je založila pre tri godine.

- Morala sam to da založim jer mi je trebao novac. Nema neku veliku vrednost ali mi je sentimentalno vrlo važan - kazala je.

Banka Credit Municipal de Paris utemeljena je davne 1637. godine, a od samog početka je slovila kao banka za siromašne. Osnovao ju je filantropista Teofrast Renod (Theophraste Renaudot) koji je protiv siromaštva želeo da se bori pravednijim bankarstvom.

U to vreme kamate su se znale popeti i do 130 odsto, zbog čega su i vrlo mali krediti brzo znali prerasti u nezamislive dugove. Renod je siromašnim Parižanima želeo da pruži mogućnost da uzimaju kredite koje mogu relativno lako vraćati, a za kolateral je uzimao doslovno sve - od lonaca do posteljine.

- Bila je to prva nedržavna socijalna institucija. Ljudima je pružala sigurnost - objašnjava istoričar Thierri Halai. S obzirom da je bila poznata kao banka za siromašne, ljudi nikad nisu bili ponosni što su morali ići u nju, jer su hteli da se reše te etikete.

Međutim, čak su i neke poznate ličnosti tog doba, poput Viktora Igoa i Kloda Monea, potajno koristili usluge baš ove banke.

Komentari na vest: Banka oprostila dugove klijentima

Ukupno komentara: 7

6 3

1. 26.01.2012 14:29:09h Suncica

Krajnje je vreme da se i naše banke ugledaju na ovaj primer.

10 7

2. 26.01.2012 14:32:11h Milan

Ovaj tekst je losa propaganda. Ne smatram da bi banka bilo kome trebala da oprasta dugove. Sami ste odgovorni za svoj novac pa i za zaduzivanje...banke nisu humanitarne institucije nego kompanije koje moraju da plate i zaposlene i najam ekspozitura i sve ostalo...
uostalom razmisljajte ovako: Odakle banci novac da vam da kao kredit? Pa to su pare koje je neko drugi stavio na stednju..

Ako trazite da vam banka oprosti kredit, onda bi trebalo i vi da budete spremni da oprostite banci sto vam ne vraca stednju..na kraju banka je samo posrednik iizmedju stedise i onog koji uzima kredit...

5 2

3. 26.01.2012 14:34:01h Milena

Slažem se, to bi bilo baš lepo, ali pitanje je da li će i kada do toga doći!

9 1

4. 26.01.2012 14:39:28h Aleksandar

U Srbiji nema praštanja!

6 3

5. 26.01.2012 23:17:09h Zeljko

Zasto bi banke oprastale kredite neradnicima? Niko nikog ne tera da uzima kredit. Nemam veliku platu, radim tri posla, jedva uspevam da ustedim nesto. Ne zelim da udjem u kostac sa kreditom. Ja sam blesav, jer hocu normalno da zivim bez duga i obaveza, a onaj ko uzima kredit je pametan. Voleo bih da budu jos vece kamate na kredite.

0 3

6. 30.01.2012 08:39:26h Igor

@Milan "Odakle banci novac da vam da kao kredit? Pa to su pare koje je neko drugi stavio na stednju."

Banka operiše sa izmišljenim novcem. Novac štediša čini manji deo novca sa kojim banka operiše. Izmišljeni novac postoji samo u računarima banke, a nastaje iz vazduha, pritiskom na dugme (bukvalno). Ogromna većina novca kojim operišu banke nema utemeljenje u stvarnosti, on postoji samo u računarima banaka.

Kamata je takođe novac koji ne postoji.

Ceo sistem je nestabilan i napravljen je tako da kratkoročno donosi bankarima veliku zaradu. Međutim, posle nekog vremena se izmišljeni novac nagomila toliko da postane besmislen. To se zove "globalna ekonomska kriza". Ova kriza nije prva, a ni poslednja. Priroda sistema je takva da se vreme između dve krize smanjuje. Mi smo sada u fazi kada je između dve krize samo par godina. Matematički to je tako.

Kada se izmišljeni novac nagomila do besmisla nastaje pat pozicija. Banke imaju stotine milijardi koje u stvari ne postoje. Nešto od toga novca mora da se otpiše, da se precrta, da se na njega zaboravi. Ali problem je u tome što se nikome ne odvaja od svog novca. Svi se drže svojih milijardi iako ih nema. Svi bi da prikažu dobitak u godišnjem izveštaju akcionarima pa makar taj dobitak bio u novcu kojeg nema.

Sistem je u celini besmislen i to ne treba kriti od ljudi. Svi treba da znaju šta se dešava kako bi se stvorila kritična masa za promene.

2 0

7. 30.01.2012 09:57:54h @IGOR

Bravo. Vecu glupost nisam skoro procitao. Izvini upravo me zovu da pritisnem dugme i stvorim jos novca jer je ponestalo na prolaznom racunu...

Pozdrav iz jedne od "izmisljenih" Banaka

Komentar:

23.02.2012