Dinarizacija je više nužnost nego izbor

Kamatica
Krediti
Banke
Kurs
Fondovi/Berza
O nama

Newsletter

25.05.2012
	Kupovni	Srednji	Prodajni
EUR	115.40	115.75	116.10
USD	92.04	92.32	92.60
CHF	95.97	96.26	96.55

	Vrednost	Promena
Belex15	456.48		-1.45%
BelexLine	920.77		-1.37%
Fondex	1547.52		0.09%
6M Euribor	0.96		-0.41%

Zvanični srednji kurs Evra za dan 25.05.2012: 115.7556

Razmislite o kupovini, a ne o prodaji akcija Telekoma pogledajte detaljnije...

Dinarizacija je više nužnost nego izbor

31.01.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Ako želimo zdrav finansijski sistem sa nižim kamatnim stopama i višim stopama privrednog rasta i zaposlenosti, dinarizacija je mnogo manje izbor, a mnogo više nužnost. Puno ima stavova o tome da je valutna klauzula u kreditima u Srbiji i evroizacija nužna i da se nikada neće smanjiti kao i da NBS treba da „digne ruke“ od dinarizacije kao od nerealne ideje. Tačno je da naši građani tradicionalno štede u drugim valutama i da još uvek nema dovoljno poverenja u dinar u svim transakcijama.

Tačno je da je takvo ponašanje inercija višedecenijske finansijske nestabilnosti u našoj zemlji, posebno iz 90-ih. Tačno je da je u prvim godinama oporavka finansijskog sistema u Srbiji, evroizacija i valutna klauzula omogućila ponudu dugoročnijih kredita, i da je bankama lakše da se i zadužuju i odobravaju kredite vezane za evro. Šta je, međutim, još tačno i još važnije?

Povećavanjem učešća kredita u dinarima bez valutne klauzule, stvaraju se dodatni uslovi za niže i stabilnije referentne kamatne stope NBS i sve druge kamatne stope u dinarima u našem sistemu.

Uticajem na kratkoročnu kamatnu stopu, centralna banka teži da utiče na agregatnu tražnju i time na inflaciju. Taj uticaj se može ostvariti kroz sterilizaciju, tj. povlačenje viška novca i kroz uticaj na rast svih drugih kamatnih stopa u finansijskom sistemu. Ako se kamatne stope u evrima (i sa valutnom klauzulom) vezuju za kretanje međunarodnih (EURIBOR) kamatnih stopa, onda osnovni alat NBS, referentna kamatna stopa, nema direktan uticaj na cenu tj. kamatnu stopu velikog broja evro (ili sa valutnom klauzulom) kredita u finansijskom sistemu. Otuda je uticaj osnovnog alata NBS na agregatnu tražnju manji. Iz toga, nažalost, sledi da kamatna stopa koju određuje NBS mora biti viša i više se mora menjati u vremenu da bi obavila traženi efekat uticaja na agregatnu tražnju.

Takav sistem ima ugrađenu sklonost ka visokim i često promenljivim referentnim kamatnim stopama centralne banke, a to nije dobro za stabilnost makroekonomskog sistema i privredni rast i zaposlenost jedne zemlje. Uz to, visoko učešća evra i valutne klauzule ima i važan negativni efekat na finansijsku stabilnost. Naime, rizik finansijskog sistema u kome najveći broj dužnika ima prihode u domaćoj valuti a obaveze u stranoj valuti je znatno veći i takvi sistemi su po svojoj prirodi nestabilniji. Dužnici u takvom sistemu svakog meseca gledaju u devizni kurs od koga im zavisi visina rate, a od istog tog kursa im ne zavisi visina prihoda.

Svi naši građani i privrednici koji su uzimali kredite sa valutnom klauzulom odlično poznaju ovu situaciju. U takvom sistemu i solidni dužnici kod kojih se nije desilo ništa naročito u nivou njihovih prihoda ili u vrednosti njihove imovine, mogu lako doći, promenom deviznog kursa, u situaciju da ne mogu izmirivati svoje kreditne obaveze. Promenom deviznog kursa to lako postaje problem svih, tj. sistemski problem sa visokom cenom naknadnog saniranja ne samo u smislu trošenja novca poreskih obveznika već i propuštene ekonomske aktivnosti i zaposlenosti u zemlji. Ta potencijalna nestabilnost, naravno, izaziva potrebu da savesni regulator finansijskog sistema (NBS) ugrađuje dodatne „vazdušne jastuke“ kapitala i rezervacija, kao i da održava devizne rezerve na vrlo visokom nivou za „zlu ne trebalo“. Taj dodatni regulatorni trošak radi obezbeđivanja najvažnijeg, a to je finansijska stabilnost, ima svoju cenu. I ta cena ima svoje mesto u strukturi prosečne kamatne stope i utiče na njen viši nivo. Drugim rečima, postepenim smanjivanjem učešća kredita u evrima (ili sa valutnom klauzulom) u korist kredita u dinarima bez valutne klauzule, stvaraju se preduslovi za smanjivanje rizika, regulatornog troška kontrole tih rizika i, posledično, za smanjivanje kamatnih stopa u finansijskom sistemu zemlje u celini.

Neke zemlje su, zabrinute zbog rizika kreditiranja u stranim valutama, otišle dotle da su zabranile pojedine forme kreditiranja i/ili štednje u stranim valutama (Austrija, Mađarska, Turska...). Mi treba da verujemo, međutim, da tržišni sistem ne treba regulisati zabranama, već, gde god je to moguće, podsticajnim mehanizmima da učesnici u sistemu radeći za svoje dobro, rade i za dobro svih. Zbog toga za početak je dovoljno da se upoznamo, da razumemo i da postepeno primenimo zaključke evropskog Odbora za sistemske rizike koji su objavljeni 21. septembra 2011. u vidu preporuka u vezi kreditiranja u stranim valutama. Sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da se u tom važnom dokumentu nalazi puno preporuka po kojima je NBS već radila i planirala da radi na dinarizaciji u narednom periodu. Ovo, međutim, ne može biti izolovani napor NBS. U ovom procesu od nacionalnog interesa moraju biti aktivni svi s državni organi, finansijske institucije, privreda i građani.

Ako želimo zdrav privredni razvoj, Srbija mora da ponašanja iz turbulentne i finansijski nestabilne prošlosti, koliko god da smo se navikli na njih, postepeno ostavi iza sebe i okrene se budućnosti u kojoj će inflacija biti niska, a finansijski sistem stabilan.

Autor je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić

Komentari na vest: Dinarizacija je više nužnost nego izbor

Ukupno komentara: 7

7 1

1. 31.01.2012 12:08:52h Bojana

Samo ti pričaj Šoškiću, puna ti usta priče o dinarizaciji....ajde malo nešto radi za promenu!

1 10

2. 31.01.2012 12:40:31h Bogdan

@Bojana, zašto malo ne pratite vesti? Guverner Šoškić je izvrstan stručnjak i mnogo toga je uradio za ovu zemlju. NBS je jedna od najboljih institucija u državi i bez guvernera stvari bi bile mnogo gore. Dinar je najstabilnija valuta u ovom delu Evrope (a i šire), inflacija je konačno koliko toliko dovedena pod kontrolu, i sl.

6 1

3. 31.01.2012 12:50:11h BANE

Ocekivao sam iskljucivo strucni clanak, barem prema naslovu, kad ono vri od politike upakovane u nekoliko strucnoekonomskih recenica. I nije tacno da narod nema poverenja u dinar od 90tih, ja nisam imao poverenje u dinar nikada, jer mi je bilo jasno da je ovde sve podredjeno licnom interesu i bogacenju pojedinaca i grupa u vlasti i okolo nje. Kod nas vlada kriza morala a ne samo finansijska kriza. Ova druga je posledica ove prve krize.

1 10

4. 31.01.2012 13:33:21h mika

kada bi nas bilo vise koji vole ovu zemlju Srbiju bilo bi nam bol,prevazisli bi ove probleme.trebalo bi da stedimo u dinarima,pa ,makar i gubili u kamati,ali podrzati finansijski sistem ove zemlje jer drugu nemamo.

6 1

5. 31.01.2012 16:10:46h Guest

@Bogdan, volela bih da mi opišete šta je konkretnu na pitanju dinarizacije urađeno? Tj. Koji su konkretno potezi Šoškića učinili da dinar više koristimo kao sredstvo plaćanja?

Dinarizacija nema veze sa stabilnotšću valute - reč je o tome koliko dinar koristimo u svakodnvnim transakcijama - dakle o tome da prestanemo da se oslanjamo na evro kao rezervnu valutu.

Pa molim Vas, čak i Zakon po kome se garantuje štednja kaže da se građanima garantuju depoziti u protivvrednosti 50.000 evra!!!
U Hrvatskoj npr. taj stav zakona kaže da se garantuje štednja u iznosu od 400.000 kuna. Da li vidite razliku. ON (tj.) Šoškić bio je nesposoban da i u tom zakonu na koji se celokupna štednja stanovništava
stavi dinare kao reper. Eto mogao je na primer da kaže da država garantuje štednju do iznosa od pola milijarde dinara. Vidite kako lepo zvuči 500.000 dinara - a ne 50.000 evra.

P.S. Njegovo profesorsko znanje nisam osporila, ali tvrdim da je trebalo da ostane na univerzitetu. Čovek koji nikad nije radio u banci, nikad ne bi smeo da postane guverner!!

2 0

6. 31.01.2012 18:08:37h Nikola

Gospodine mika, kako bi ste vi podrzali finansijski sistem ove zemlje jer druge nemamo, molio bih da mi objasnite, a pre svega kako finansijski sistem ove zemlje guli kozu ovom narodu. Pitam se gde se to vi nalazite kada sve to ne osecate.

2 0

7. 01.02.2012 17:31:08h First

Neka mi guverner garatuje sa tacnoscu od +/-10% koliki ce kurs dinara prema evru biti za 3-4 godine, pa mozda budem razmisljao o dinarizaciji i stednji u dinarima. Ovako to deluje pomalo neozbiljno i sve se svodi na kratak rok do izbora, do kraja godine i sl.