Šta ako Grčka ipak bankrotira?

07.02.2012

Mnogi političari kao i ekonomski stručnjaci više ne isključuju mogućnost državnog bankrota Grčke. Naprotiv, mnogi su mišljenja da bi to donelo olakšanje  Evropi i da bi se Grčka stečajem ponovno našla na pravom putu. 

Dakle, sada se očigledno s pravom može postaviti pitanje: što se sve može dogoditi ukoliko Atina više ne bude mogla da isplaćiuje svoje dugove i plaća sve troškove?

Spašavanje Grčke poprima sve dramatičnije dimenzije. Ovoj visokozaduženoj zemlji preti padanje pod stečaj, bankrot, ukoliko vladi u Atini ne pođe konačno za rukom poduze odlučnije korake po pitanju štednje i ukoliko se ne uspe da se dogovori, odnosno, da zadovolji sva potraživanja poverilaca.

Tu se mišljenja razilaze, ali većina se slaže u tome da je Grčkoj pre svega hitno potreban novac i to najbolje – odmah. Vremena za gubljenje ili razmišljanje više gotovo da i nema. A novac joj može obezbediti još jedino Trojka. Međunarodni finansijski kontrolori Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda trenutno ispituju stanje na računima grčke administracije i to direktno, na licu mesta. Zavisno od toga do kakvih rezultat će Trojka doći, odnosno, što će uskoro stajati u njihovom izveštaju, Grčka će ili uskoro dobiti sledeći paket pomoći u vrednosti od 130 milijardi evra ili će do kraja marta objaviti bankrot. Treća mogućnost ne odstoji.

Jedno od pitanja koja si mnogi postavljaju svakako je i ono: Što bi zapravo bilo toliko strašno u tome da ova zemlja padne pod stečaj? Odgovor na ovo pitanje je na neki način vrlo jednostavan iako zapravo uopšte ne postoji. Katastrofalno bi bilo to što zapravo niko točno ne zna koje i kakve bi to posledice moglo da ima – prvo za same Grke, ali i za celu Evropu pa time i ostatak sveta.

Jedan od problema leži u tome da se u slučaju državnog stečaja ne može primeniti neko od pravila kakva važe na primer u Nemačkoj (a i drugim zemljama) kad bankrotira neko preduzeće. U tom slučaju sud preuzima stvar u svoje ruke, preostala sredstva se podele među poveriocima i nakon nekog vremena (nekoliko godina) preduzeće je ponovno "čisto“ i eventualno može da krene ispočetka. U slučaju Grčke međutim niko ne može sa sigurnošću da kaže hoće li država moći da isplati išta od svojih dugova i hoće li uopšte imati dovoljno vremena za dogovor s poveriocima. Jedna od najvećih nepoznanica po ovom pitanju svakako su takozvani Credit Default Swaps (CDS). Reč je o osiguranjima koja zaključuju investitori kako bi se osigurali od nemogućnosti vraćanja isplate kredita. Problem je u tome što je celokupno tržište CDS-a u velikoj meri neregulisano budući da mnogi investitori ovaj instrument ne koriste samo kao zaštitu već i kao mogućnost dodatnih špekulacija. I zapravo nikome nije točno poznat volumen ovakvih "veza“, a time niti kakve se konkretno opasnosti skrivaju s time u vezi za finansijsko tržište uopšte.

Druga velika katastrofa koja bi se u slučaju bankrota mogla dogoditi svakako je i činjenica da bi time Grčkom zavladao još veći privredni i ekonomski haos. U tom slučaju ona bi najverovatnije morala da izađe iz evro zone, a kao valutu ponovno da uvede drahmu. Ukoliko bi ovaj prelazak uopšte tehnički bio izvodiv, drahma bi bila toliko slaba da u zemlji verovatno više niko ne bi imao ništa. Grčka bi još više morala da smanjiti svoje državne izdatke, usled čega bi se moglo dogoditi da se više ne bi uopšte isplaćivala mesečne plate. Šta bi to značilo za socijalnu i bezbednosnu situaciju u zemlji, svako može vrlo lako shvatiti.

Treći horor scenario tiče se posledica za ostatak Evrope. Mnogi stručnjaci u slučaju da se dogodi ono najgore od najgoreg nagoveštavaju tzv. domino efekat. To znači da bi grčki bankrot osetili svi njeni poverioci – u prvom redu razne evropske banke koje više ne bi primale niti centa od povraćaja grčkih kredita, što bi i njih same vrlo jednostavno i brzo moglo dovesti do stečaja. Osim toga, posledice za druge evropske zemlje, pre svega one koje se već ionako nalaze u krizi (Portugal, Irska, Italija, Španija) bile bi takođe nesagledive. Njihova situacija je ionako s pogoršanjem situacije u Grčkoj već postala lošija što je ujedno dovelo i do nagoveštaja krize u zemljama u kojima je do sada u tolikoj meri nije bilo. To bi u prvom redu moglo da se tiče Francuske koja je u zadnjem ocenjivanju njene kreditne sposobnosti već izgubila najbolju ocenu koju je do sada imala. 

Komentari na vest: Šta ako Grčka ipak bankrotira?

25.05.2012

Vojna imovina za stanove

25.05.2012

Izlazak Grčke iz zone evra uznemirujuć ali izvodljiv

25.05.2012

Šta ekonomisti preporučuju budućem premijeru

25.05.2012

Veliki gubitak Agrobanke srušio celu industriju

25.05.2012

Šoškić: Ovo nije kolaps dinara