Do dogovora Grčke s kreditorima, koji su zatražili opsežan plan strukturnih reformi, kako bi odmrznuli novi paket od 130 mlrd. evra obećane pomoći grčkom budžetu, doći će kada se glavne stranke u grčkom parlamentu usaglase oko smanjenja penzija, što je ostala poslednja tačka razdora oko koje nema dogovora.
Na noćašnjim pregovorima čelnici stranka koje podržavaju vladu Lukasa Papademosa usaglasili su se oko svih ustupaka koje od njih traže poverioci, osim o smanjenju penzija.
U jedan sat u noći Papademos je pozvao predstavnike „trojke“ (MMF, EU i EK) da pronađu još 300 mil. evdra uštede kako Grčka ne bi trebala da za 15 odsto smanji 'zamenske' penzije i penzije bivših državnih činovnika. Oko 3 mlrd. evra ušteda je već usaglašeno.
- Odlazim u Brisel s nadom da će evrogrupa doneti pozitivnu odluku u pogledu novog plana pomoći - rekao je ministar finansija Evangelos Venizelos rano ujutro nakon maratonskog sastanka o mjerama štednje s premijerom Lucasom Papademosom i trojkom.
Socijalista Georges Papandreu, konzervativac Antonis Samaras i vođa krajnje desnice Georges Karatzaferis su postigli dogovore o svim tačkama plana osim jedne, prema saopštenju Papademosovog ureda.
- Do sastanka evrogrupe imamo još pitanja koja bi trebalo da budu riješena", naglasio je Venizelos.
Sastanak evrogrupe, ministara finansija evrozone, trebao bi da se održati u četvrtak u 17 sati u Briselu, dok je odbor privatnih poverilaca objavio da će se sastati u četvrtak u Parizu kako bi "razmotrili sadržaj razgovora s državnim zvaničnicima".
Grčka paralelno vodi dve vrste pregovora. Grčka vlada pregovara s privatnim poveriocima o otpisu 100 milijardi duga. Iznos od 100 milijardi evra predstavlja polovinu privatnih potraživanja i 35 odsto ukupnog duga Grčke. Cilj je da se otpisom duga grčki javni dug do 2020. smanji na 120 odsto BDP-a umesto sadašnjih 160 odsto.
Pregovori se vode o zameni obveznica koje drže privatni poverioci za nove obveznice čija je nominalna vrednost umanena za polovicu. U pregovorima se moraju definisati kada će nove obveznice stići na naplatu i kolike će kamate Grčka plaćati na njih.
Bez dogovora s privatnim poveriocima Grčka bi se mogla da se nađe u nekontrolisanom bankrotu 20. marta, kada na naplatu stižu obveznice u iznosu od 14,5 milijardi evra.
Paralelno s tim, Atina vodi pregovore i o uslovima za dobivanje novog paketa pomoći od 130 milijardi evra od evropske centralne banke i MMF-a. Od Atine se zauzvrat traži privatizacija dobrog dela državne imovine, što je vlada obećala ali još nije sprovela, sprovođenje reformi, posebno reformi na tržištu radne snage.
