| Banke |
 Spisak banaka
Stanovništvo
Privreda
|
| Lizing kompanije |
|
Spisak
Stanovništvo
Privreda
|
| Ostalo |
| Investicioni fond
Kursna lista
Menjačnice
Pojmovi
Saveti
Servisi
O nama
Za webmastere |
|
| |
|||
|
|||
|
|||
Naslednicima akcije deli sud Izvor: Biznis - 2008-05-09
Pošto se dešavalo da su se građani upisali za besplatne akcije, a nakon toga preminuli, njihove akcije su pripale njihovim naslednicima, kako je već i predviđeno zakonom. Propisi koji regulišu pitanje dobijanja besplatnih akcija velikih javnih sistema koji se privatizuju ne bave se slučajevima nasleđivanja. U takvim slučajevima nasledci bi trebalo da se obrate redovnom sudu. - Kao i sva druga imovina koja treba da se nasledi, ona mora da se podeli putem ostavinske rasprave na sudu. Pravo na besplatne akcije je imovina kao i svaka druga, bez obzira na to koliko vredi, te ne postoji drugi način podele između naslednika - objasnili su u Agenciji za privatizaciju Srbije. Svima jednako Ideja procesa dodele besplatnih akcija je da svi građani koji imaju pravo dobiju identičan paket. To podrazumeva da svaki građanin dobije akcije NIS-a, „Jata", „Galenike", „Telekoma", Aerodroma „Nikola Tesla" i EPS-a, a ne da jedan broj ljudi dobije akcije jedne grupe preduzeća, a drugi broj drugih preduzeća. Ne zna se još tačan broj akcija po svakom građaninu, da li će to biti dve, tri ili više, ali za sve zajedno vrednost na berzi, odnosno zarada po jednom građaninu, treba da bude oko 1.000 evra. Nominalna vrednost akcija je još pod znakom pitanja. Ovakve slučajeve rešavaju opštinski sudovi kroz vanparnični postupak ostavinske rasprave. Iskustva pravnika pokazuju da se najpre pokušava sa dogovorom između naslednika, a tek ako se dogovor ne postigne, onda sud rešava pravo nasleđa. Ako su u pitanju deca, niko od njih nema prednost, već se gleda da se, u ovom slučaju, akcije podele jednako svima. Ukoliko su naslednici maloletni, onda se čeka da postanu punoletni, kako bi se spor rešio. U Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu od privatizacije stoji da besplatne akcije koje građani, radnici i bivši radnici šest javnih preduzeća budu dobili mogu da se poklanjaju ili nasleđuju, ali tek nakon što se vlasnik akcija evidentira za upis tih hartija od vrednosti. Ako je građanin preminuo pre podnošenja prijave za upis, njegovi zakonski naslednici neće imati pravo da upišu njegove akcije. Ali, ako je osoba preminula nakon podnošenja prijave za upis i stekla je pravo na besplatne akcije, njeni zakonski naslednici mogu ih naslediti. Naslednici u tom slučaju dobijaju sve ono što je pokojnik trebalo da dobije, rekli su u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i naglašavaju da akcije i novac od privatizacije, posle podele, postaju vlasništvo građana, te sa tom imovinom vlasnici ili njihovi naslednici mogu da rade šta hoće. Takođe, prema Zakonu o besplatnim akcijama, svi koji dosad nisu lično ostvarili pravo na akcije imaju pravo na njih. Dakle, to što je neko nasledio akcije ne znači da nema pravo na dobijanje besplatnih, jer on sam, lično, nije dobio akcije. Nakon podele, građani će moći da biraju šta će sa akcijama. Mogu da ih čuvaju, čime ostvaruju pravo na dividendu, mogu da ih poklone ili prodaju na berzi. Ovo raspolaganje akcijama će biti moguće tek šest meseci od momenta kada se prve akcije budu našle na berzi. Ovo čekanje je predviđeno da bi se ustanovila njihova tržišna vrednost. Štednja u bankama i dalje najpopularnija Izvor: Kamatica/24 sata - 15.05.2008 Štednja deviza je trenutno jedan od najatraktivnijih bankarskih proizvoda. Pored toga što je sigurnost depozita sto procentna, a kamate najveće u regionu, banke klijentima svakodnevno daju brojne pogodnosti. Sada je moguće kamatu dobiti unapred, povući 10 odsto depozita pre isteka oročenja ili kamatu dobijati svaki mesec. Jednu od poslednjih inovacija, kadaje reč o štednji, uvela je ,,Folks banka". Takozvani ,,cherry up" je proizvod baziran na indeksu korpe akcija 20 najpoznatijih internacionalnih kompanija, koje se kotiraju na šest svetskih berzi, a profit zavisi od kretanja prinosa tih akcija. Depoziti se ulažu na dve godine, a za to vreme banka garantuje isplatu kamate od dva odsto godišnje, dok se po godini može ostvariti i do 15 odsto dodatnog prinosa, u zavisnosti od kretanja cena akcija. Kod rentne štednje, koju je uvelo nekoliko banaka, umesto na kraju oročenja, svaki mesec dobijate određenu sumu novca (rentu). Kamate rastu s obimom uloga i vremenom oročenja. Primera radi, ako neko oroči 30.000 evra na godinu dana po kamatnoj stopi od pet odsto, može da se nada mesečnoj zaradi od oko 100 evra. Ovo je idealna zamena za kupovinu stana koji se kasnije izdaje. ,,Prokredit banka" je uvela štednju ,,Profit 10", koja nudi mogućnost podizanja do 10 odsto oročenog iznosa bez raskida oročenja. Klijentima stoji na raspolaganju i do 10 odsto od svake nove eventualne uplate. Kamata se isplaćuje po isteku perioda oročenja. U toj banci imaju i akciju,,Profit Avans" po kojoj se kamata na oročeni ulog moze podići odmah, a može se i dodati na glavnicu. Kamata je na godišnjem nivou 6,5 odsto, a minimalni ulog 500 evra. U poslednje vreme je popularna i stepenasata štednja, a sada je u ponudi ima još nekoliko banaka. Kod ove štednje postoji sedam nivoa kamatnih stopa, odnosno sedam stepenica u okviru maksimalno predviđenog roka od 36 meseci. Posle svakog perioda oročenja, stimulativna kamatna stopa postaje sve viša i od početnih tri odsto povećava se na 10 odsto u poslednjem periodu oročenja. Svi građani ipak treba da znaju da se na dobit od štednje u devizama plaća porez od 20 odsto. Treba obratiti pažnju da se za prekid oročenja novca pre isteka roka plaćaju penali, dok se u nekim bankama novac uopšte ne može podići, pa se pre oročenja novca klijent mora raspitati o svim pojedinostima. Isplata stare devizne štednje od 31. maja Izvor: B92 - 15.05.2008 Isplata ovogodišnje rate stare devizne štednje počeće 31. maja, u 115 filijala Evrobanke EFG štedionice u Srbiji. "Sredstva za isplatu ovogodišnje rate su obezbedjena i isplata će trajati sve dok ne bude izmiren i poslednji obveznik, tako da nema potrebe za stvaranjem gužvi prvih dana isplate", kažao je član Izvršnog odobra banke Evrobanke EFG Krijakos Ksidis. Kako se navodi u saopštenju, sve poslovnice Evrobanke će raditi i u subotu, 31. maja od 10.00 do 16.00 i nedelju, 1. juna od 10.00 do 15.00. Evrobanka EFG štedionica je članica Evrobank EFG grupe, evropske bankarske organizacije koja ima ukupnu aktivu veću od 68 milijardi evra, zapošljava više od 22.000 ljudi u poslovnoj mreži sa više od 1.500 filijala. Stanje deviznih rezervi NBS Izvor: Kamatica - 13.05.2008 Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u aprilu smanjene za 160,4 miliona evra i iznosile su 9.392,1 milion evra. Izraženo u dolarima, devizne rezerve su iznosile 14.624,4 miliona. Taj nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 333 odsto.Uz devizne rezerve banaka, koje su poslednjeg dana aprila bile na nivou od 720,6 miliona evra, ukupne devizne rezerve zemlje su iznosile 10.112,7 miliona evra, odnosno 15.746,5 miliona dolara. Najveći uticaj na smanjenje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u aprilu imao je povraćaj deviza u iznosu od 94,1 milion evra austrijskom „A-teku“, po odbitku uplaćenog iznosa od 6,4 miliona evra po osnovu licitacione garancije, usled raskida ugovora o prodaji „RTB Bor“. Pored toga, na ime izmirenja obaveza prema inokreditorima isplaćeno je 18,9 miliona evra. Najveći aprilski priliv u devizne rezerve Narodne banke Srbije, u visini od 31,2 miliona evra, ili u odnosu na prethodni mesec više za 10,6 miliona evra, realizovan je po osnovu neto otkupa efektivnog stranog novca. Značajniji priliv, u iznosu od 9,0 miliona evra, ostvaren je i po osnovu donacije Vlade Republike Nemačke za uspostavljanje sistema osiguranja depozita u Republici Srbiji. Nakon izuzetno niskog obima trgovine zabeleženog na međubankarskom deviznom tržištu u martu, u aprilu je ostvaren tri puta veći obim trgovine devizama, u iznosu od 1.501,8 miliona evra, što svedoči o stabilizovanju ovog segmenta deviznog tržišta. U toku aprila dinar je prema evru nominalno apresirao za 2,7%, pre svega usled povećanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, zatim prodaje deviza koju su banka vršile radi usklađivanja pokazatelja deviznog rizika zbog izmene propisa, dokapitalizacije banaka, ali i pozitivnijih signala s Beogradske berze u odnosu na prethodni period. Narodna banka Srbije je u aprilu bankama ukupno prodala 64 miliona evra. Zvanični srednji kurs dinara prema evru u aprilu kretao se u rasponu od 79,7047 do 82,2641 dinara za jedan evro, dok je u prva četiri meseca 2008. dinar prema evru nominalno depresirao za 1,1%. Dozvola za rad Moskovskoj banci Izvor: Kamatica - 13.05.2008 Narodna banka Srbije dala je Moskovskoj banci a.d. Beograd dozvolu za rad na teritoriji Republike Srbije. Time je završena i druga faza u postupku osnivanja nove banke, nakon što je Bank of Mosocw – osnivač Moskovske banke a.d. Beograd – podnela u propisanom roku, posle dobijanja preliminarnog odobrenja za osnivanje, odgovarajući zahtev s pratećom dokumentacijom i uplatila osnivački ulog od 15 miliona evra.Nakon dobijanja dozvole za rad, u roku od 30 dana od prijema rešenja Narodne banke Srbije treba da se održi osnivačka skupština nove banke. Na toj skupštini će se usvojiti njeni najznačajniji unutrašnji akti i odluke, koji se potom, u roku od pet dana, dostavljaju Narodnoj banci Srbije radi dobijanja saglasnosti. Odluku o davanju saglasnosti Narodna banka donosi u roku od 60 dana od prijema pomenutih akata. Po dobijanju te saglasnosti osnivači mogu novu banku da upišu u registar privrednih subjekata i otpočnu s redovnim poslovanjem na teritoriji Republike Srbije. Pad imovine fondova u Hrvatskoj Izvor: B92 - 13.05.2008 Imovina 81 investicionog fonda u Hrvatskoj smanjena je za mesec dana za 878 miliona kuna, odnosno 122 miliona evra, ili trećinu iznosa za koji je pala u martu. Ukupna imovina otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom u Hrvatskoj pala je krajem aprila ispod 20 milijardi kuna (2,7 milijardi evra), na 19,35 milijardi (2,68 milijardi), pokazuju podaci Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (Hanfa). Najviše je smanjena imovine mešovitih fondova, zatim akcijskih, dok je imovina obvezničkih i novčanih fondova pala samo neznatno. Ukupno je imovina fondova u Hrvatskoj ove godine smanjena za 1,34 milijarde evra, pa se aprilski pad tumači kao smirivanje, odnosno stabilizacija u odnosu na situaciju koja je vladala u prvom kvartalu. Aprilski pad se pripisuje pre svega negativnoj prvoj polovini meseca, kada su ulagači još povlačili sredstva iz fondova. Druga polovina meseca bila je pak u znaku povećanog broja uplata u fondove. U poslednjih 12 meseci ukupna imovina fondova smanjena je 19,3 odsto dok je od kraja oktobra 2007. pala za 34 odsto što je posledica negativnog trenda na Zagrebačkoj i berzama u regionu čiji su uzroci politička situacija (Kosovo, izbori u Srbiji) i globalna kriza. U maju se očekuje rast imovine fondova, s obzirom da se u drugoj polovini aprila trend na Zagrebačkoj berzi promenio, kao i uz podr šku odličnih rezultata poslovanja kompanija u 2007. i smirivanje globalne krize. Izborni rezultati jačaju dinar Izvor: B92 - 12.05.2008 Ponuda evra danas je mnogo veća od potražnje u odnosu na prethodne dane, a menjači očekuju još veće jačanje dinara. Dinar je u današnjoj trgovini na međubankarskom deviznom tržištu ojačao oko 1,5 odsto i u 14 sati vredeo je oko 82,6 dinara, kaže stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić i dodaje da bi na približno tom nivou trebalo da bude sutrašnji srednji kurs evra. Prema Nikolićevoj proceni, rast kursa posledica je političke anticipacije investitora da dolazi vreme manjeg rizika. „U subotu je evro jako ojačao. To se može pravdati političkom neizvesnošću. Međutim, već danas, kada su završeni izbori, to sve jenjava. Ja se nadam da će dinar uskoro početi da jača“, smatra Borislav Brujić, predsednik udruženja menjača. Kako on najavljuje već sutra bi na deviznom tržištu mogle da se očekuju malo veće fluktuacije nego što je normalno. Umesto 84,2 i 84,3 dinara za evro kako se trgovalo na kraju dana u petak, prve kotacije sa kojima su banke trgovale u ponedeljak iznosile su 82,2 i 82,3 dinara za evro. Neki stručnjaci smatraju da je trenutno jačanje dinara posledica postizbore euforije. Ekonomista Miroslav Zdravković, podseća da je dinar ojačao i posle izbora Borisa Tadića za predsednika Srbije, ali je već 5. februara počeo nepovratno da pada. „Poželjno je da imamo blagu depresijaciju, oko tri, četiri ili pet odsto. To bi bilo dobro i zato što imamo izuzetno visok rast zarada i penzija, izre ženih u evrima“, kaže Zdravković. Prema njegovim rečima poželjno bi bilo da dinar bude na nivou kao i prethodnih meseci. On smatra da bi realan kurs bio oko 82 ili 83 dinara za evro. Takođe, on smatra da je bolje da danas imamo blagu depresijaciju dinara, nego drastičnu za šest meseci ili godinu dana. To bi moglo da se desi kad strani investitori procene da je dalji rast spoljnog duga Srbije, ali i drugih makro varijabli neodrživ. Zatvoreni investicioni fondovi - mačka u džaku? Izvor: Biznis - 09.05.2008 Dva društva za upravljanje investicionim fondovima - „Fima invest" i „Citadel aset menadžement" - u finišu su trke za naslov nosioca prvog zatvorenog fonda u Srbiji. U trenutku kada je već izvesno da će i srpsko tržište kapitala, godinu dana posle otvaranja prvog investicionog fonda, dobiti i zatvorene, pojavljuju se i dramatično oprečna mišljenja stručnjaka mogu li takve institucije da zažive u Srbiji danas. Dok iz „Fime" i „Citadela" najavljuju da da će ZIF-ovi ostvarivati „izuzetne kapitalne dobitke", drugi smatraju da su ove poruke ni manje ni više nego propaganda i „zavođenje neiskusnih srpskih investitora". Proboj na okolne berze Zatvoreni fondovi će, kažu, ulagati i u komšijska tržišta poput hrvatskog i bosanskog, a u susedske kompanije plasiraće se do 30 odsto imovine, pa profit fonda neće zavisiti samo od stanja na Beogradskoj berzi, u koju se i dalje polažu najveće nade. - Iako zakon omogućava da se polovina imovine uloži u akcije sa berze, mi smo sa Komisijom za hartije od vrednosti napravili dogovor da to bude maksimum 75 odsto i s obzirom na najavljene investicije u energetiku od preko pet milijardi evra, sigurni smo da domaća berza može samo rasti. Najveća prednost je ipak to što ćemo ući u vlasništvo manjih kompanija i učiniti ih transparentnijima nego što su sada, čime se guraju ne samo ta preduzeća, nego i celokupno tržište kapitala. Od akcionarstva u ovim kompanijama očekujemo velike kapitalne dobitke - kaže Marinković. Nema mača likvidnosti Kao osnovnu prednost ZIF-ova u dva društva ističu što kod takvih fondova ne moraju da vode brigu o dnevnoj likvidnosti, kao kod otvorenih i što je tu reč o investitorima koji ulažu na duže. Iz ovih društava kažu da će svaki kamen spoticanja sadašnje industrije rešiti upravo kroz zatvorene fondove, a najveći deo imovine ulagaće se u akcije preduzeća na Beogradskoj berzi, ali i one kompanije čijim se kapitalom ne trguje na berzi. - Mi sada ne možemo da ulažemo u ona preduzeća koja kod nas imaju najveći potencijal, a to su mala i srednja preduzeća tržišne kapitalizacije od pet do deset miliona evra, jer se akcijama ovih firmi na dnevnom nivou malo trguje, a u otvorenom fondu se likvidnost mora konstantno održavati. U zatvorenom fondu ćemo najviše ulagati upravo u ova preduzeća koja imaju odličan potencijal i koja čak po propisima ne moraju da se kotiraju na berzi da bismo ušli u njihovo vlasništvo, što je velika prednost i širok manevarski prostor za ulaganje, a samim tim i profit - kaže Milan Marinković, direktor DUIF „Fima invest", koje bi sledeće nedelje trebalo da raspiše poziv za upis akcija prvog zatvorenog investicionog fonda u Srbiji. Međutim, Aleksej Misailović, direktor DUIF „Fokus invest", smatra da oni koji najavljuju osnivanje zatvorenih fondova „ni sami ne veruju u to što govore", s obzirom na to da ljudi ne kupuju ni investicione jedinice otvorenih fondova koje mogu odmah da se unovče, a kamoli akcije zatvorenog fonda. Ko će to da kupi? - Sa prometom od milion evra dnevno ne može da se kupi ili proda mnogo kvalitetnija hartija, a kamoli deonica fonda. Ko će da kupuje te akcije i kako će član fonda da ih proda? Siguran sam da se ovi fondovi neće ni pojaviti, jer je domaća berza u ogromnoj depresijaciji - kaže Misailović. Njemu u prilog ide činjenica da su otvoreni investicioni fondovi u Srbiji za prva tri meseca osiromašili čak 11,9 miliona evra, jer su investitori, uplašeni stanjem na Beogradskoj berzi, panično povlačili svoj novac, dok su društva u isto vreme ulagala upravo u one hartije koje se brzo mogu prodati čak i po nižoj ceni. „Fokus invest" je bio zainteresovan za osnivanje zatvorenog fonda, ali se, prema rečima direktora, od toga odustalo, kako zbog zakonske neusaglašenosti koje je moguće prevazići, tako i zbog nelikvidnog srpskog tržišta. On ističe da građani Srbije neće kupovati akcije najavljenih fondova ukoliko se zaista pojave, jer će kao vlasnici ovih hartija imati samo „mačku u džaku" i zarobljen novac. Misailović tvrdi da novi fond neće profukcionisati, jer neće sakupiti potrebni kapital, dok u „Fima investu" navode da će novca i da pretekne. Za osnivanje zatvorenog investicionog fonda potrebno je minimum 200.000 evra početnog kapitala, a jednu akciju „Fima" će prodavati po 10.000 dinara. - Sigurni smo da ćemo prikupiti mnogo više novca od propisanog minimuma, jer smo u kontaktu sa investitorima shvatili da postoji velika zainteresovanost za ovaj proizvod. Razgovarali smo i sa stranim investitorima, a sledeće nedelje putujemo u Dubai, jer tamo ima ozbiljno zainteresovanih za učešće u našem fondu - dodaje Marinković. Jačanje dinara kratkog daha Izvor: Biznis - 09.05.2008 Promet na međubankarskom tržištu juče je bio 75 miliona evra, a prodaja pet miliona evra iz menjačkih poslova teško da bi se mogla nazvati intervencijom centralne banke, iako su počele spekulacije da guverner pokušava da utiče na rezultate izbora tako što pušta dinar da padne. Srednji kurs evra, prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije, iznosio je juče 82,92, a ovlašćeni dileri deviza juče su evro prodavali od 81,90 do 82,00 dinara, a prodavali ga između 83,50 i 84,20 dinara. Bankari su imali kursnu listu koja se kretala od 81,26 do 82,34 pri kupovini, a između 83,75 i 84,50 dinara pri prodaji evra. Prilikom kupovine, banke su juče imale nešto povoljniji kurs za firme, nego za građane i on je iznosio 80,85 do 81,93 dinara, dok je pri prodaji bio nepovoljniji i kretao se između 83,92 i 84,99 dinara za jedan evro. Dinar je u sredu oslabio prema evru za 2,4 odsto, odnosno za skoro dva dinara, tako da je srednji kurs evra premašio 83 dinara prvi put posle 20. marta. Od početka godine evro je najvišu vrednost dostigao 28. februara, kada je vredeo 83,83 dinara, a najnižu 1. januara, kada je vredeo 79,24 dinara. NBS saopštila je u sredu da je normalno da pre važnih političkih događaja, poput izbora, i devizno tržište reaguje u zavisnosti od očekivanja njegovih aktera i to kretanjem kursa u oba smera. Osnovni cilj uspostavljanja tržišta, uključujući i devizno, jeste da kretanja na njemu budu ogledalo onog što se dešava u zemlji, navela je centralna banka. Evro sve više postaje i istočna valuta Izvor: Biznis - 09.05.2008 Perspektiva uvođenja evra kao zvanične valute je veoma bitan faktor za većinu zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), koje su se priključile EU u 2004. i 2007. godini, kaže Debora Revoltele, glavni ekonomista Unikredit grupe za taj region, ali se izgledi za brzo uvođenje ove valute postepeno menjaju u mnogim zemljama. Pored političke angažovanosti, usklađivanje sa Mastrihtskim kriterijumima se smatra velikim izazovom, posebno kada se imaju u vidu nedavni inflatorni pritisci koji i dalje snažno deluju na region. Pored Slovenije, koja je u 2007. godini usvojila evro kao zvaničnu valutu, jedino se za Slovačku može predvideti priključivanje evro-zoni u bliskoj budućnosti. Nadležne evropske institucije će pre početka leta doneti odluku o uvođenju evra u Slovačkoj. Predviđa se da će u 2009. godini evro i u ovoj zemlji postati zvanična valuta. Za razliku od Slovačke, zvaničan datum za uvođenje zajedničke evropske valute u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj još nije određen, ali se predviđa da će sve tri zemlje usvojiti evro kao zvaničnu valutu u 2012. ili, što je još verovatnije, u 2013. godini. Razlog odlaganja je još aktuelno usklađivanje sa kriterijumima Mastrihtskog sporazuma. Prema rečima Debore Revoltele, planovi tri baltičke zemlje da u 2011. i 2012. godini usvoje jedinstvenu evropsku valutu su veoma optimistični, imajući u vidu da inflacija u velikoj meri utiče na odlaganje momenta usvajanja evra. Članice Evropske unije, Rumunija i Bugarska su takođe postavile za cilj uvođenje evra kao zvanične valute pre 2013, odnosno 2014. godine. Visa Vas vodi u Peking Izvor: Economy - 08.05.2008 Visa International pokrenula je veliku marketinšku kampanju na nacionalnom nivou pod nazivom “Vaša karta za Peking! Budite deo Tima!”. Kampanja, koja traje od 5. maja do 15. juna 2008. godine, pruža svim korisnicima Visa kartica jedinstvenu mogućnost da osvoje jednu od nekoliko glavnih nagrada – put za dvoje na Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine.“Osnovni cilj Olimpijske kampanje je podsticanje upotrebe Visa kartica, kao i da se potrošačima ukaže na sve pogodnosti i prednosti plaćanja roba i usluga Visa karticama. Zahvaljujući sponzorskom ugovoru Vise International i Međunarodnog olimpijskog komiteta, imamo ekskluzivnu priliku da korisnicima Visa kartica ponudimo nezaboravan put na Olimpijske igre u Peking. Sa velikim zadovoljstvom mogu da istaknem da su 22 banke u Srbiji* uzele aktivno učešće u ovoj kampanji”, saopštio je Žan Mark Tonti, šef odeljenja za poslovni razvoj za jugoistočnu Evropu, Visa CEMEA. Pravila učestvovanja su veoma jednostavna. Ono što svaki korisnik Visa kartice treba da učini da bi osvojio put za Peking, jeste da na bilo kom prodajnom mestu izvrši kupovinu Visa ili Visa Electron karticom i pošalje SMS sa detaljima transakcije na broj 5643. Korisnik kartice može da učestvuje u igri svaki put kada izvrši novu kupovinu i da na taj način poveća svoje šanse da osvoji nagradu. Visa, sa ponosom ističe, da je od 1986. godine partner Olimpijskih igara i da širom sveta podržava veliku grupu olimpijskih „nada“ – sportista koji imaju potencijal da se pridruže svojim nacionalnim timovima na Olimpijskim ili Paraolimpijskim igrama - i to putem direktnih finansijskih priloga, kao i pružanjem saveta i podrške uz pomoć mentora Tima Visa. Srpski tim čine Lidija Mihailović, trenutno rangirana kao treća u svetu u gađanju vazdušnom puškom; Borislava Perić, paraolimpijka u stonom tenisu, broj jedan na svetskoj rang listi za Peking; i Goran Jagar, jedan od najperspektivnijih mladih veslača. Spisak banka članica: KBC Banka, Agrobanka, Alpha banka, EFG banka, Erste Bank, Hypo Alpe Adria Bank, Banca Intesa, Jubmes banka, Komercijalna banka, Marfin Bank, Metals banka, NBG Vojvođanska banka, NLB Continental banka, NLB-LHB banka, Piraeus banka, Poštanka Štedionica, ProCredit banka, Raiffeisen banka, Societe Generale banka, Srpska banka, Unicredt Banka, Univerzal banka.
|
|||||||
Dubes doo, Beograd