Zvanični kurs Evra za dan 26.10.20. :: 117.5929 rsd
Tekst objavljen: 26.03.2020 9:35        


„Firme rade na rezervama, a ko izdrži do juna pričaće“, kažu mali privrednici, ali niko ne zna koliko rezervi likvidnosti privreda poseduje

"Ako ne bude novca za male firme, 300 hiljada ljudi će tražiti socijalnu pomoć"

Američki Džej Pi Morgan Čejs institut je u ranijem periodu procenio da američka mala preduzeća u proseku imaju rezervi gotovine za 27 dana, a četvrtina ih ima za manje od dve nedelje. U Srbiji je verovatno taj keš na raspolaganju firmama daleko manji.

Sa najmanje gotovine raspolažu restorani i maloprodaje, a to je očigledno i u Srbiji gde je veliki broj kafića i restorana zatvoren i pre nego što je država zabranila njihov rad, a slično važi i za skoro svu maloprodaju osim prodaje prehrambenih proizvoda i apoteka.

Otud privrednici, a pre svega mala i mikro preduzeća i preduzetnici gledaju u državu da li će doneti neke mere pomoći ili će staviti ključ u bravu.

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, napominje da preduzeća koja se nalaze u problemima, jer ili nemaju promet ili ne mogu da uvezu sirovine, ukoliko ne daju otkaz radnicima, moraju da isplate plate i poreze i doprinose uz njih.

„U ugostiteljstvu ne mogu da izdrže ni mesec-dva. Oni plate isplaćuju iz tekućih prihoda. Proizvodnja ima problem sa snabdevanjem sirovinama, ne može da uveze, teško se izvozi. Izbor je ili da otpuste ljude ili da im daju minimalac. Zato država mora da se uključi i da ponudi ili moratorijum na plaćanje poreza i doprinosa od tri meseca, pa posle da u narednih 12 meseci otplaćujemo to ili da smanji stope nameta na plate. U suprotnom, poslodavci će biti prinuđeni da otpuštaju radnike, jer nemaju odakle da ih plaćaju. Isto važi i za parafiskalne namete. Recimo, zašto sada plaćati članarinu Privrednoj komori ili veliki broj licenci i dozvola kada firme ne rade“, smatra Vujović.

On dodaje i da je sada zabranjen rad kafićima i restoranima, policijski čas je praktično ukinuo drugu smenu.

„Nalazimo se u nebranom grožđu. Ako ne damo otkaz radnicima, a ne uplatimo poreze i doprinose u roku od 30 dana idemo u bankrot“, upozorava on.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku dodaje da država treba da se odrekne poreza i doprinosa tokom vanrednog stanja, jer će u suprotnom dobiti 200-300 hiljada ljudi bez ikakvih prihoda kojima će morati da isplaćuje socijalnu pomoć.

„Država mora da izađe sa nekim merama kako bi privreda bar znala šta da očekuje. U drugim zemljama rekli su kakve su interventne mere ukoliko potraje tri meseca, a šta će se raditi ukoliko bude duže. To čekanje i neizvesnost će naterati veliki broj ljudi da ugase firme“, upozorava Rajić.

On apeluje na državu da mikropreduzećima sa do 10 zaposlenih stopira naplatu poreza i doprinosa ako dokažu da su isplatili plate.

On ističe da su firme koje su imale rezervi obustavile proizvodnju i poslale ljude na kolektivni odmor, oni koji nemaju zatvaraju firme, ali da je jako teško reći sa koliko novca raspolaže privreda.

„Vlasnici malih preduzeća nemaju velike rezerve i mnogi od njih se odlučuju da zatvore odmah, a ne za mesec dana da ne bi potrošili sve privatne rezerve i ostavili svoje porodice bez sredstava. Prve dve nedelje narudžbine su padale za 20-30 odsto, sada se već smanjuju i za 50 odsto. Ova kriza će biti duboka, preti da će biti gora nego 2009. godine“, napominje Rajić.

Prema statistici Narodne banke Srbije, na kraju januara srpska privreda je imala 2,7 milijardi evra u transakcionim depozitima na računima banaka.

Takođe je raspolagala i sa oko 3,4 milijarde evra kratkoročnih depozita, što dinarskih što deviznih. Međutim, ovo nam ne daje odgovor sa kolikim gotovinskim rezervama raspolažu mala i srednja preduzeća.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke ističe da se rezerve preduzeća drastično razlikuju u zavisnosti od sektora, ali da banke u ovom trenutku razgovaraju sa Ministarstvom finansija o kreditima za likvidnost za koje bi garantovala država.

„To su takozvani krediti za premošćavanje zastoja u poslovanju tokom ova tri meseca i ovakvi paketi su doneti ili se donose u nizu zemalja. Radi se o kreditima na rok od dve, tri godine, a država bi trebalo da garantuje do određenog iznosa. U Austriji garantuje do 80 odsto, a recimo u Rumuniji do 100 odsto kredita koji ne budu otplaćeni. Razgovaramo o iznosu od više stotina miliona evra“, najavio je Carić.

On je dodao i da će za likvidnost i građana i pravnih lica dosta značiti i moratorijum na otplatu kredita bankama, ali da možda nije trebalo da važi za sve već za one koji imaju smanjene prihode zbog krize sa epidemijom korona virusa.

„U svakom slučaju likvidnost banaka je dva puta veća od iznosa smanjenja prihoda zbog moratorijuma, a NBS još ima mera za povećanje likvidnosti sve do smanjenja obaveznih rezervi, mada su nam u NBS rekli da još nema potrebe za tim. Takođe, imamo velike devizne rezerve, a smanjen uvoz tako da nemamo velike odlive deviza, pa raspolažemo i deviznom likvidnošću“, napominje Carić.

On je apelovao i na penzionere da što više koriste kartice i digitalne načine plaćanja, jer pakovanje penzija u kešu u koverte i raznošenje na adrese „predstavlja veliki higijenski rizik za sve u tom lancu“.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
pomoć države ekonomija mala preduzeća recesija korona virus vanredno stanje

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana