Zvanični kurs Evra za dan 22.09.21. :: 117.5754 rsd
Tekst objavljen: 23.03.2021 14:25        


Pojedine banke na domaćem tržištu pripremaju novi model poslovanja, po kojem će šalteri za podizanje novca, raditi samo do podneva, saznaju "Novosti". Cilj je da se u filijalama smanji broj radnika. Stručnjaci smatraju da je to zapravo samo nastavak već započetog trenda smanjenja zaposlenih u bankarskom sektoru

Banke koje posluju u Srbiji imaju u planu da skrate rad filijala do 12 časova

U bankama nismo dobili zvaničnu potvrdu da se, kako smo čuli, pripremaju pilot-projekti za skraćeni rad sa strankama. Zasad se poslovi uplate isplate i dalje obavljaju do 16 časova, u većini filijala. Od početka širenja virusa korona klijenti se sve više upućuju na elektronski kontakt sa bankama i novcem, pa se i krediti i osiguranja mogu podići uz nekoliko klikova na tastaturi ili mišem. Trend koji je započet pre pandemije, samo je ubrzan. Prema podacima Centralne banke, trenutno u bankama u Srbiji radi za oko 6.000 ljudi manje nego pre decenije. Dok su na kraju 2011. godine u bankarskom sektoru Srbije poslovale 33 banke sa 29.228 zaposlenih, na kraju prethodne ukupan broj banaka je 26 sa 22.823 radnika. Za tih deset godina smanjio se i brij filijala za više od 700. Umesto 2.383 organizacionih delova bankarskog sistema 2011. godine, ostalo ih je 1.598.

Kako u Narodnoj banci Srbije, međutim, kažu, stanje u bankarskom sektoru pre deset godina bilo je mnogo drugačije.

- Odlikovale su ga makroekonomska nestabilnost, visoka inflacija, oscilacije kursa dinara prema evru, pretilo da ozbiljno ugroze i privrednu aktivnost i stabilnost bankarskog sektora - objašnjavaju u NBS. - Zahvaljujući reformama od 2012. godine, danas govorimo o stabilnom bankarskom sistemu u službi građana i privrede, sa dvocifrenim rastom kreditne aktivnosti, povoljnim uslovima finansiranja i istorijski niskom učešću problematičnih kredita od 3,7 procenata lane.

Samo za godinu dana, ipak, od 2019 do 2020. godine bankarski sektor ostao je bez 264 zaposlena. Nakon nedavnog okončanja kupovine Komercijalne banke, Blaž Brodnjak predsednik NLB grupe, bez uvijanja je, u vezi sa budućim brojem radnika rekao da digitalizacija menja banke fundamentalno, dodavši da je ova banka u Sloveniji imala 4.200 zaposlenih, a da će za nekoliko godina imati upola manje.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

- Smanjenje broja banaka od 2011. godine rezultat je zatvaranja četiri banke čije poslovanje nije bilo održivo i pretilo je da ugrozi stabilnost celokupnog bankarskog sistema, kao i konsolidacije bankarskog sektora usled prodaje pojedinih banaka, pre svega u vlasništvu grčkih bankarskih grupa, uslovljenih nepovoljnom situacijom na matičnom tržištu i odlukama njihovih akcionara - objašnjavaju u Centralnoij banci. - To nije uticalo na kvalitet i obim usluga banarskog sektora. Broj banaka, zaposlenih i filijala je u poslednjih 10 godina smanjen je i kao posledica ukrupnjavanja sektora i tehnološkog razvoja.

Profesor Hasan Hanić dekan Beogradske bankarske akademije ssmatra da je pandemija ubrzala proces digitalizacije koji se naročito odrazio na bankarski sektor.

- Drastično je porastao broj korisnika elektronskog servisa, što smanjuje potrebu za brojem radnika - kaže prof Hanić. - U budućnosti će biti mnogo više potrebni savetnici, nego prodavci bankarskih proizvoda. Osim toga, značajan trend u oblasti bankarstva je ukrupnjavanje kapitala, spajanje dve finansijske ustanove što dovodi do racionalizacije i smanjivanje broja filijala i zaposlenih.

Sporni krediti 3,3 milijarde evra

NETO rezultat banaka pre oporezivanja je u 2011. godini iznosio 1,3 milijarde dinara, a bio bi 30,9 milijardi dinara bez PB Agrobanke, koja je te godine zabeležila gubitak od skoro 30 milijardi dinara - kažu u NBS. - Ukupan iznos problematičnih kredita bankarskog sektora bio je gotovo 3,3 milijarde evra. Neto rezultat bankarskog sektora pre oporezivanja je u 2019. godini iznosio 67,7 milijardi dinara. Prošle godine, iznosio je 46,1 milijardu dinara. Navedeni rezultati ostvareni su uz znatno povoljnije uslove finansiranja privrede i građana u odnosu na period od pre deset godina.

Otpornost privrede na šokove

DINARSKI krediti privredi u januaru odobravani su po stopi od 2,2 odsto, što je pad od više od 14 p. p. u odnosu na 2011. godinu. Kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu bile su na nivou od 8,8 odsto, niže za 11 p. p. u odnosu na 2011 - kažu NBS. - U takvim uslovima, od 2015. do 2019. godine, ne samo banke, već je i naša privreda u kontinuitetu povećavala profitabilnost, a više od 50 odsto boljeg rezultata privrede u tom periodu poteklo je od povoljnijih uslova finansiranja i relativne stabilnost kursa dinara prema evru. Srpska privreda je od 2015. do 2019. godine ostvarila ukupnu neto dobit od 1.468 milijardi dinara, čime je povećana otpornost privrede na šokove iz međunarodnog okruženja.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
filijala banke filijale banaka radno vreme do 12 banke rade do 12 banke skraćeno radno vreme smanjenje broja zaposlenih

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana