Dušan Uzelac objašnjava kako digitalizacija menja bankarske usluge, zašto građani sve češće plaćaju naknade i šta mogu da urade da smanje troškove.
Tehnologija menja ceo koncept poslovanja i upravo nju banke koriste da pojeftine svoje proizvode, ali mi to, na žalost, ne osećamo u svom novčaniku. Građanima se digitalne usluge predstavljaju kao brže, praktičnije i savremenije, trošak poslovanja banaka se smanjuje, međutim, problem nastaje kada digitalizacija prestane da bude izbor i postane uslov, rekao je u jutarnjem programu RTS-a Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
Na pitanje da li građane na jesen očekuju dostupnije bankarske usluge ili će morati sami da se snalaze, Uzelac je ukazao na trend koji se već vidi, odnosno da banke sve više poslovanje prebacuju sa fizičkih šaltera na digitalne kanale.
Građani koji žele da određenu uslugu obave u ekspozituri, umesto putem aplikacije, mogu za to biti dodatno naplaćeni.
- Ako postoje građani koji žele da obave uslugu na šalteru, zašto njih onda na neki način sankcionisati i naplatiti im tu istu transakciju 200 dinara - konstatovao je Uzelac.
On smatra da banke fizičke lokacije postepeno napuštaju upravo zato što im digitalno poslovanje više odgovara. Međutim, deo poslova koji je ranije obavljala banka sada se praktično prebacuje na klijenta.
Šta banke smeju da naplate?
Kada je reč o tarifama i naknadama, Uzelac je objasnio da banke imaju širok prostor da ih određuju, pod uslovom da klijente o tome obaveste.
- Banke po zakonu mogu da naplate sve za šta su nas obavestili da će naplatiti - naveo je on, i dodao da tarifnici banaka mogu biti veoma obimni. Zbog toga, kako kaže, građanima nije uvek lako da znaju šta tačno plaćaju i koliko će ih određena usluga koštati.
Iako formalno postoji obaveštenje, postavlja se pitanje koliko klijenata zaista ima vremena da detaljno pročita sve izmene i uslove.
PREPORUKA
Banke zatvaraju filijale, bankomati preuzimaju posao - Uzelac otkriva da li će šalteri uskoro postati prošlost
analiza
Štednja u banci nije investicija - Dušan Uzelac savetuje kako pametno da uložite novac
analiza
Koji kredit je najpovoljniji? Dušan Uzelac otkrio šta je najvažnije da znate pre zaduživanja
vest
Da li je potrebna veća kontrola?
Tema regulacije bankarskih naknada otvara i pitanje uloge Narodne banke Srbije. Uzelac je podsetio da određena zaštita već postoji, navodeći primer osnovnog tekućeg računa čija je naknada regulisana i iznosi 150 dinara.
Njegov savet građanima je da obrate pažnju na tu mogućnost, posebno ako trenutno plaćaju skuplji paket usluga. Problem je, međutim, u tome što se najpovoljnije opcije često ne nalaze u prvom planu ponude.
- Zašto? Zato što ste vi otišli kod prodavca kom je u interesu da proda što više - objasnio je Uzelac.
Da li građani znaju šta plaćaju?
Uzelac je ukazao i na problem informisanosti korisnika. Banke, formalno gledano, obaveštavaju klijente o promenama cena i naknada, najčešće putem mejla ili drugih komunikacionih kanala.
Međutim, činjenica da je informacija poslata ne znači nužno da ju je građanin pročitao i razumeo.
- Ako ćete da se bavite dokumentima na 10 strana, znaćete. Ali malo ko ima vremena to da radi - rekao je Uzelac.
Kako je zaključio, građani su svakodnevno izloženi različitim prodajnim ponudama i sugestijama, pa se često podrazumeva da je kupovinom bankarskog proizvoda posao završen. Upravo tada, međutim, mogu da se pojave dodatne naknade i troškovi na koje korisnik nije obraćao pažnju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar