Za deset godina u Srbiji je ugašena trećina banaka, zatvorene su stotine ekspozitura, a gotovo 3.000 ljudi ostalo je bez posla. Stručnjaci upozoravaju da digitalizacija ne sme da ostavi najugroženije građane bez pristupa bankarskim uslugama.
Digitalizacija bankarskog sektora iz korena menja način na koji građani koriste finansijske usluge. Gotovina se sve češće podiže na bankomatima, računi se plaćaju mobilnim telefonom ili QR kodom, dok se broj filijala i šalterskih službenika iz godine u godinu smanjuje.
Podaci pokazuju da je za poslednjih deset godina broj banaka u Srbiji pao sa 30 na 19, dok je broj bankarskih ekspozitura smanjen za čak 452. Istovremeno, bez posla je ostalo gotovo 3.000 zaposlenih u bankarskom sektoru. U pojedinim ekspoziturama u Beogradu danas je uobičajena slika da radi samo jedan šalter, ispred kojeg čekaju uglavnom stariji građani, dok bankomati koji omogućavaju i uplatu i isplatu novca ostaju gotovo neiskorišćeni.
Bankarski stručnjak Nikola Stakić smatra da će digitalizacija nastaviti da menja način poslovanja banaka, ali da ljudski kontakt neće tako lako nestati.
- U budućnosti ćemo možda umesto sa službenikom razgovarati sa chatbotom koji će pokušati da bude što sličniji čoveku. Ipak, nikada neće u potpunosti zameniti razgovor sa živom osobom. Mnogim klijentima upravo je taj neposredan kontakt važan kako bi stekli osećaj sigurnosti – rekao je Stakić za RTS.
Prema njegovim rečima, najveći problem imaće stariji građani, ljudi sa nižim nivoom obrazovanja, stanovnici ruralnih područja i oni koji nemaju pametne telefone ili nisu navikli na digitalne servise. On upozorava da banke zatvaranjem filijala ostvaruju uštede, ali da država mora da vodi računa da svi građani imaju pristup osnovnim finansijskim uslugama.
- Platni promet treba posmatrati kao javno dobro. Stariji građanin mora imati mogućnost da podigne novac ili plati račune bez obzira na to da li koristi digitalne tehnologije - istakao je Stakić.
Neobanke postaju budućnost
Finansijski savetnik Dušan Uzelac ocenjuje da Srbija još nije u potpunosti zakoračila u eru takozvanih neobanaka - finansijskih institucija koje posluju gotovo isključivo digitalno, ali da su promene već vidljive.
PREPORUKA
Takse i bolovanja bez šaltera i papira - Uvode se značajne promene
vodic
U Srbiji papiri odlaze u istoriju - Izvršeno više od milion elektronskih potpisa mesečno
vest
Koji posao može da vam donese najveću zaradu ove godine? Stručnjak otkrio gde je siguran novac
biznis
- Građani koji zavise od odlaska u ekspozituru sve češće moraju da putuju do najbliže filijale, jer banke postepeno smanjuju svoju poslovnu mrežu. Trend digitalizacije će se nastaviti, a oni koji ne žele ili ne mogu da koriste nove tehnologije biće upućeni na mali broj preostalih filijala - rekao je Uzelac.
Primeri iz Evrope
Sagovornici ističu da Srbija može da primeni modele koji već funkcionišu u pojedinim evropskim državama. Švedska, jedna od najdigitalizovanijih zemalja sveta, zakonom je obavezala banke da gotovo celokupnom stanovništvu obezbede pristup ekspozituri ili mestu za podizanje i uplatu gotovine u razdaljini do 25 kilometara.
Sličan model razvija i Velika Britanija kroz takozvane bankarske habove, zajedničke poslovnice u kojima usluge pruža više banaka na jednom mestu, prvenstveno u manjim sredinama koje su ostale bez klasičnih ekspozitura. Iako digitalno bankarstvo postaje standard, stručnjaci ocenjuju da potpuni nestanak filijala nije izgledan u skorije vreme. Međutim, njihov broj će se, po svemu sudeći, i dalje smanjivati, dok će najveći izazov biti kako omogućiti da nijedan građanin ne ostane bez pristupa osnovnim bankarskim uslugama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama uslova korišćenja portala kamatica.com i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ostavi komentar