Rat u Ukrajini različito utiče na privrede 23 zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, ukazuje Bečki ekonomski institut (WIIW). U novoj prognozi Institut predviđa manji ekonomski rast u istočnoj i centralnoj Evropi, duboku recesiju u Ukrajini i Rusiji, a za Srbiju predviđa privredni rast od 3,6 odsto u ovoj godini
Bečki ekonomski institut u prolećnoj prognozi polazi od takozvanog "status kvo" osnovnog scenarija, a ukoliko bi rat dalje eskalirao i Evropska unija uvela embargo na naftu i gas iz Rusije, u istočnoj i srednjoj Evropi bi bio zabeležen i pad privrede.
U svojoj prognozi, WIIW za Srbiju predviđa u ovoj godini privredni rast od 3,6 odsto, a iduću godinu 3,4 odsto, koliko će iznositi i rast u 2024. godini.
Srbija sa rastom od 3,6 odsto u ovoj godini ima najpovoljnije izglede na Zapadnom Balkanu, za koji se prognozira: ukupan rast od 3,1 odsto u 2022. godini, 3,2 odsto u 2023, a 3,3 odsto u 2024. godini.
Poređenja radi, Albaniji i Crnoj Gori se za ovu godinu prognozira rast od 3,5 odsto, tzv. Kosovu 3,3 odsto, Severnoj Makedoniji 2,5 odsto, a BiH 1,8 odsto.
U slučaju negativnog scenarija, koji predviđa obustavu isporuke ruskih energenata, WIIW za Srbiju predviđa nulti rast za ovu godinu, a za iduću rast od dva odsto i za 2024. godinu rast od 2,4 odsto.
Scenario za članice EU
Osnovni scenario WIIW za članice EU centralne i istočne Evrope, predviđa rast od 2,5 odsto, a u slučaju negativnog scenarija i blagu recesiju od minus 0,9 odsto.
Ukrajina i Rusija zabeležiće ove godine, u zavisnosti od scenarija, masivni pad: Ukrajina od minus 38 do minus 45 odsto BDP-a, a Rusija minus devet do minus 15 odsto BDP-a.
I Turska, kao druga najveća ekonomija regiona, rasla bi u najboljem slučaju 2,7 odsto, a u najgorem 2,5 odsto.
Ukrajina će ove godine izgubiti jednu trećinu do polovine svog BDP-a.
U regionima u kojima se vode borbe, uočljivo je da je privreda otporna.
Budžetski deficit porašće na 25 odsto BDP-a i moći će samo uz finansijsku pomoć sa zapada da se pokrije.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Kakvi su izgledi za Ukrajinu i Rusiju
Izgledi za Ukrajinu su loši i zavise od daljeg toka rata.
"I u slučaju primirja i političkog rešenja, snažan privredni rast može se očekivati tek 2024. godine, pošto će se privatni investitori sporo vraćati u zemlju", rekao je ekonomista WIIW i glavni autor proleće prognose Vasilij Astrov.
Rusija, prema WIIW, zbog zapadnih sankcija, ove godine će biti suočena sa padom privrede i visokom inflacijom od najmanje 20 odsto.
Embargo EU na uvoz nafte i gasa mogao bi da smanji ruski BDP za do 15 odsto, a inflaciju podigne na 28 odsto.
To bi smanjilo prihode budžetu i dalje smanjilo privatnu potrošnju, što bi produbilo ekonomsku krizu.
"Već sada vidimo da na osnovu sankcija u mnogim oblastima dolazi do problema u isporukama. To i povlačanje mnogih zapadnih kompanija, na primer u auto-industriji, teško pogađa industrijsku proizvodnju", kaže Astrov.
Nivo proizvodnje u automobilskoj industriji je do sada, u poređenju sa prošlom godinom, pao za 50 odsto.
"I u slučaju embargo na energente, finansiranje rata bilo bi samo srednjoročno ugroženo, pošto ruska vlada raspolaže rezervama i fiskalnim prostorom za sprovođenje mera", objasnio je Astrov.
Posledice rata
Direktne posledice rata, za većinu zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope u ovoj godini ostaju ograničene.
Gubici iz trgovine sa Ukrajinom i Rusijom u proseku iznose 0,5 odsto BDP-a.
Rat u Ukrajini taj region najviše pogađa snaznim rastom cena energenata i namirnica, što smanjuje realne prihode domaćinstava i time utiče na potrošnju.
"Ukoliko bi došlo do embargo na energente, stopa inflacije u gotovo svim zemalja regiona bila bi dvocifrena", ocenio je Astrov, dodajući da bi u Turskoj, čak i u najpovoljnijem scenariju, bila 55 odsto.
Ostavi komentar