Mogući sporazum SAD i Irana o prolazu tankera kroz Ormuski moreuz smirio tržište, dok investitori očekuju veće isporuke iz Persijskog zaliva i dodatnu ponudu na globalnom tržištu.
Cene nafte na svetskim tržištima danas su pale za više od pet odsto, spustivši se ponovo ispod granice od 80 dolara po barelu i gotovo u potpunosti poništivši rast koji je usledio tokom nedavnih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.
Međunarodna referentna nafta Brent trgovala se po ceni od oko 78,5 dolara za barel, dok je američka sirova nafta WTI pala na približno 75,5 dolara po barelu. Poređenja radi, tokom poslednjeg talasa sukoba na Bliskom istoku Brent je nakratko premašio 84 dolara po barelu, pa je sadašnja cena niža za oko šest dolara. Istovremeno, početkom godine Brent se kretao uglavnom između 75 i 78 dolara, što znači da se tržište praktično vratilo na nivoe pre eskalacije regionalnih tenzija.
Glavni razlog za pad cena jeste signal da bi Sjedinjene Američke Države i Iran već ove sedmice mogli da postignu sporazum kojim bi bio omogućen nesmetan prolaz tankera kroz Ormuski moreuz i obnova izvoza energenata iz regiona Persijskog zaliva
.Prema navodima medija, Vašington i Teheran planiraju da u petak potpišu memorandum o razumevanju kojim bi bio osiguran prolaz tankerima kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte. Kroz ovaj pomorski prolaz svakodnevno prolazi značajan deo globalne trgovine naftom, zbog čega svaka promena bezbednosne situacije direktno utiče na cene energenata.
Pad cena praktično je izbrisao najveći deo premije rizika koju su investitori ugrađivali u cenu nafte tokom prethodnih nedelja. Tržište sada računa na skoro obnavljanje punog izvoza iz zemalja Persijskog zaliva, što bi moglo da poveća globalnu ponudu i smanji pritisak na cene.
PREPORUKA
Rat u Iranu donosi rekordne profite naftašima - zarađuju 30 miliona dolara na sat!
analiza
Kada će se nafta vratiti na cene pre krize?
analiza
Blokada Ormuskog moreuza briše dnevno 2 miliona barela i preti globalnom šoku na tržištu nafte
analiza
Analitičari ocenjuju da bi dodatne količine nafte iz regiona, zajedno sa povećanim izvoznim kvotama grupe OPEK plus i rastom proizvodnje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, mogle značajno da utiču na ravnotežu između ponude i potražnje na svetskom tržištu. Dodatni pritisak na cene dolazi i iz Azije. Očekuje se da će Iran povećati isporuke nafte Kini, najvećem svetskom uvozniku ovog energenta, čije su zalihe poslednjih meseci smanjene.
Veće isporuke mogle bi da doprinesu stabilizaciji snabdevanja i dodatno ublaže strahovanja od nestašica. Istovremeno, investitori pažljivo prate i stanje američkih strateških rezervi nafte, koje se trenutno nalaze na najnižem nivou u poslednje 43 godine. Iako ovaj podatak dugoročno može predstavljati faktor podrške cenama, tržište je trenutno više fokusirano na povećanje globalne ponude i moguće smirivanje geopolitičkih rizika.
Trgovci procenjuju da bi stabilizacija prilika na Bliskom istoku mogla da dovede do daljeg pada cena nafte ukoliko se najavljeni sporazum između SAD i Irana zaista realizuje. U tom slučaju Brent bi mogao da nastavi kretanje ka nivoima koji su bili uobičajeni pre izbijanja poslednje regionalne krize, kada se cena uglavnom zadržavala u rasponu od 75 do 80 dolara po barelu.
Ostavi komentar