Zvanični kurs Evra za dan 29.11.21. :: 117.5814 rsd
Tekst objavljen: 01.02.2021 15:55        


Udruženje trgovaca Austrije saopštilo je da se u skladištima lanaca koji prodaju odeću nagomilalo više od 50 miliona neprodatih artikala. Mnogi su se odmah ponadali da će uslediti masovna sniženja

Da li će i Srbija nekad imati masovne rasprodaje, po uzoru na Evropu?

Možda će to biti slučaj u zapadnim zemljama - a da li ćemo to dočekati i u Srbiji, otkriva pravni zastupnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Mladen Alfirović.

Odmah ćemo vam srušiti fantazije o neverovatnoj akciji u Zari ili nekoj drugoj popularnoj modnoj radnji u Srbiji. Teško da će se na našem tržištu dogoditi rasprodaja zaliha. Tri su ključna razloga za to – malo tržište, loša konkurencija i potrošački mentalitet, objašnjava Mladen Alfrović iz NOPS-a.

Upravo iz tih razloga kod nas nikada nisu toliko velika sniženja kao na Zapadu – jer prosto ne dobijamo toliku količinu robe.

“Svima je poznato da su tamo popusti u dosta većem procentu u odnosu na naše tržište, jer smo mi malo i nerazvijeno tržište sa izuzetno slabom konkurencijom”, kaže Alfirović.

“Ovde veliki modni brendovi dobiju po nekoliko veličina artikala, a tamo govorimo o stotinama i hiljadama. Onda se kod nas to sve brzo rasproda, pa i ne dočekamo onih 70 odsto kojim se nadamo i očekujemo, pa stalno kažemo kako ‘na Zapadu ima svega non-stop a kod nas nema’. Zato što se kod nas sve na prvom popustu od 20, 30 odsto rasproda. Kod nas je i slaba kupovna moć, prosto smo neuporedivi kad su ti parametri u pitanju”, dodaje pravni zastupnik NOPS-a.

Kako bi se u Srbiji prodavale zalihe?

Trgovci sa viškom robe, kao što je to slučaj u Austiji, u Srbiji bi imali nekoliko opcija za prodaju. Pre svega, važno je da se zna da je našim zakonom jasno definisano šta je rasprodaja, šta je akcija, a šta je sezonska rasprodaja.

“Rasprodaja se kod nas može organizovati samo kad se zatvara objekat. U inostranstvu se verovatno organizuju i u nekim drugim situacijama, a kod nas se sniženje može nazvati rasprodajom samo kad trgovac prestaje sa poslovanjem”, objašnjava Alfirović.

Zato je verovatnije da će trgovinski lanci kod nas pokušati da prodaju robu iz zaliha tokom sezonskih sniženja.

“Zimsko sezonsko sniženje traje dva meseca, počinje najranije 15. decembra, najkasnije 15. januara. Ako se tad ne rasproda roba, onda je sledeća prilika letnje sezonsko sniženje. Zalihe recimo zimske garderobe mogu da se rasprodaju odmah na početku letnjeg sniženja”, govori predstavnik NOPS-a.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Još jedna mogućnost je akcija, koja je posebno definisana zakonom – ali je modni brendovi retko kada sprovode.

“Akcija može da traje najduže 30 dana, a najčešće se vezuje za prehrambenu industriju. Ali, ne vidim nikakvu prepreku da, ako neko želi da rasproda zalihe neke garderobe – to nazove akcijom. Zakon dozvoljava da određena roba može biti na akciji do 30 dana. Bitno je da bude prikazana stara cena, procenat sniženja i stara cena. Ako akcija traje do tri dana, nije neophodno prikazivanje stare cene”, kaže Alfirović.

Što se cena tiče, mogu se sniziti neograničeno, ali postoji jedno bitno pravilo.

“Ono što je jako bitno je da ako se označi da je sniženje 70 odsto, mora biti najmanje jedna petina robe koja je snižena u tom procentu. U suprotom je to nepoštena trgovinska praksa, jer vi prosto navodite nekog da uđe da kupi nešto, a nemate dovoljno artikala u tom iznosu”, objašnjava Alfirović.

Loš potrošački – ali i trgovački mentalitet

Dok je na Zapadu nezamislivo da komade iz prethodnih sezona ugledate da se prodaju po punoj ceni godinu dana kasnije, u Srbiji je to česta pojava – a ne postoji zakon koji trgovce sprečava da to rade.

“To je sve pitanje konkurencije. Oni mogu to u nedogled da stavljaju to u magacin i ponovo izlažu, to je stvar konkurencije, poslovne politike, poslovne kulture i etike, kao i odnosa prema kupcima, ali i našeg potrošačkog mentaliteta”, ukazuje Alfirović.

Dodaje da treba zapamtiti da je trgovcima na prvom mestu profit – sve dok se kreću u okvirima zakona i dok ima ko da kupi njihovu robu, zarada će im biti na prvom mestu.

Ali ima nešto i u srpskom potrošačkom mentalitetu, jer se navike naših potrošača dosta razlikuju od navika kupaca u Evropi, a to posebno modnim brendovima ide u korist.

“Naš potrošački mentalitet je takav da čim se oglasi prvi krug sniženja, recimo 20 odsto, potrošači navale u te maloprodajne objekte i sve to kupe. Mi i ne dočekamo 70 odsto. Kad bismo čekali, kao što se to na Zapadu radi, kada ne bismo žurili, možda bi nešto ugrabili po tim većim procentima sniženja. Recimo, u Zari nema potrebe da oni to snize više od 20, 30 odsto jer sve prodaju”, objašnjava Alfirović.

Hoće li biti masovnih sniženja?

Kao što ste već mogli da zaključite, teško da ćemo dočekati da u Srbiji kupujemo odeću po drastično nižim cenama, kao što to imaju prilike kupci u evropskim zemljama.

Viralan primer koji najbolje dočarava kakvo je naše tržište bile su jedne Zara čizme– koje su ove zime u Nemačkoj bile snižene 65, a kod nas 30 odsto.

“Verovatno su i domaći trgovci imali slabiji promet zbog korone, pa se nadamo da će oni izaći sa nekim konkurentnim ponudama koji će biti dobre za potrošače. Sigurno se više isplati da to prodaju nego da deponuju po magacinama. Ali, iskustvo iz prošlih godina nas uči da to kod nas ne izgleda kao što izgleda u nekim drugim zemljama – pa me ne bi čudilo da se to desi u Austriji, a kod nas ne”, zaključuje Mladen Alfirović.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
masovne rasprodaje Nacionalna organizacija potrošača Mladen Alfirović rasprodaja rasprodaje

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana