Hrvatska je predložila izmene zakona po kojima bi svi građani imali pravo na besplatan račun u banci u kojoj primaju platu, penziju ili socijalnu pomoć. Da li možemo da očekujemo da se na ovakav korak odluče i banke koje posluju u Srbiji?
Hrvati su predložili izmene zakona kojim se predviđa uvođenje paketa besplatnih usluga za sve građane koji na svoje račune dobijaju redovna primanja, kao što su plata, penzija ili socijalna davanja. To će im omogućiti besplatno otvaranje, upravljanje i zatvaranje osnovnog računa, korišćenje onlajn ili mobilnog bankarstva, polaganje i podizanje gotovine na šalterima ili bankomatima, izdavanje i korišćenje debitne kartice, plaćanje karticama u prodavnicama.
Da li možemo da očekujemo da se na ovakav korak odluče i banke koje posluju u Srbiji?
Ako je suditi po odgovoru koji je "Kamatica" dobila iz Narodne banke Srbije - teško. Oni su, kako navode, primenili sličan model koji postoji u Portugalu, koji je višedecenijska članica EU, a razmatrana su, kažu, i rešenja poput ovog, ali iako je ovo rešenje popularno, ono samo kratkoročno predstavlja benefit za korisnike, a upitno je iz više razloga.
- Hrvatski model koji znači da korisnik računa za plaćanje (pojam koji obuhvata sve vrste transakcionih računa građana) ima pravo na određeni broj besplatnih usluga. To znači da će korisnici koji žele neke dodatne usluge koje nisu obuhvaćene paketom besplatnih, morati da ih plate odvojeno. Drugim rečima, radi se o podsticanju, a možemo reći i prinudnom odvajanja usluga (eng. unbundling) što dugoročno posmatrano može biti skuplje za korisnike, a takođe i narušiti njihovo korisničko iskustvo. Evropska unija izričito dozvoljava objedinjavanje usluga (što znači pravo korisnika da kupi paket usluga ili te usluge odvojeno) upravo zato jer takva praksa često vodi benefitima za korisnike, kvalitetnijim uslugama i boljem korisničkom iskustvu uz istovremeno niže troškove za pružaoce tih usluga i podsticaj ka inovacijama - ističu u NBS.
Osim toga, Centralna banka se pita od koga će banke da naplate te troškove, kada ih ne naplaćuju od onih koji ih koriste i podsećaju na iskustvo iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde od sredine 80-tih postoji najšire korišćen proizvod – besplatan tekući račun ako je saldo pozitivan (free if in credit account).
- Kada je Kancelarija za fer trgovinu (Office of Fair Trading) pokrenula postupak pred sudom radi utvrđivanja nepravičnosti naknade za nedozvoljeno prekoračenje po računu, otkriveno je da je taj besplatan tekući račun „opasan mit", kako ga je sadašnji guverner Centralne banke Engleske nazvao. Drugim rečima, pokazalo se kako manjina korisnika (oko 12 miliona) koji jedva „sastavljaju kraj sa krajem" i plaćaju visoke naknade i kamate na nedozvoljeno i dozvoljeno prekoračenje pokrivaju troškove održavanja besplatnih računa (oko 42 miliona korisnika) - tvrde u Centralnoj banci.
Oni dalje navode da se u Hrvatskoj do sada platni račun sa osnovnim uslugama koristio znatno manje nego u Srbiji. U 2024. bilo je 6.791 osnovnih platnih računa, dok u Srbiji samo jedna banka ima otvorenih (aktivnih) 140.000 osnovnih računa (to je doduše između ostalog i rezultat statusne promene gde je banka sve korisnike ranijeg osnovnog paketa prebacila na ovaj račun, s tim da je samo u periodu od aprila do danas otvorila novih 2.683 računa sa osnovnim uslugama).
U Udruženju banaka za sada nemaju saznanja da postoji bilo kakva inicijative za uvođenje paketa besplatnih usluga za klijente banke koji imaju stalna i kontinuirana primanja zarada i penzije u banci.
- Većina navedenih usluga i za klijente banaka u Srbiji je bez naknade (besplatno otvaranje, upravljanje i zatvaranje osnovnog računa, polaganje i podizanje gotovine na šalterima ili bankomatima, izdavanje i korišćenje debitne dina platne kartice, plaćanje karticama u prodavnicama), jedino se tarifira mobilno bankarstvo i e-benking. Ali , na zahtev klijenta, banke u Srbiji su u obavezi da otvore račun sa osnovnim paketom usluga, koji je jako povoljan,150 dinara, i koji omogućuje sledeće usluge: - kažu u UBS.
Maksimalni iznos mesečne naknade za platni račun sa osnovnim uslugama iznosi 150 dinara, i obuhvata najmanje sledeće usluge:
1. otvaranje, vođenje i gašenje platnog računa
2. uplata/isplata gotovog novca (na šalteru/bankomatu iste banke)
3. prenos sa računa na račun (na šalteru/putem elektronskog i mobilnog bankarstva)
4. korišćenje debitne kartice i dostavljanje obaveštenja u vezi sa izvršenim platnim transakcijama u skladu sa načinom ugovorenim okvirnim ugovorom.
Iz NBS dalje objašnjavaju da eventualna naknada za nalog koji se izdaju putem elektronskog ili mobilnog bankarstva mora biti niži za 30 odsto u odnosu na tu najnižu naknadu koju banka naplaćuje korisnicima drugih paketa. Pored toga, garantovano je korisnicima da mogu da taj račun nadograde sa nekim dodatnim uslugama, a da ih ti dodaci u zbiru sa 150 dinara i dalje koštaju manje od mesečne naknade za sledeći, skuplji paket. One podrazumevaju: dozvoljeno prekoračenje računa, usluga korišćenja osnovne kreditne kartice sa svim funkcionalnostima koje taj platni instrument ima kod sledećeg paketa platnih računa, usluga otvaranja i vođenja deviznog platnog računa i usluga izdavanja čekova.
Ograničenje se ogleda u tome da ako korisnik nadogradi jednu od ove dve usluge, cena za tu dodatnu uslugu ne može biti veća od 50 odsto razlike između skupljeg paketa gde je ta dodatna usluga besplatna (obuhvaćena paketom) i 150 dinara.
Na primer, ako je mesečna naknada paketa koji uključuje kreditnu karticu 300 dinara, naknada za izdavanje i korišćenje kreditne kartice u okviru paketa osnovnog računa ne može biti veća od 75 dinara. Postoji još jedno ograničenje, a to je da ako korisnik koristi više dodatnih usluga, onda ga u zbiru sa mesečnom naknadom od 150 dinara te dodatne usluge ne mogu koštati više od 80 odsto mesečne naknade za sledeći skuplji paket. Na ovaj način je veoma širokom krugu korisnika omogućeno da po ograničenoj ceni koriste usluge koje zadovoljavaju gotovo sve njihove potrebe za platnim uslugama.
U svakom slučaju, NBS aktivno prati i analizira uporedna zakonska rešenja, ali i iskustva u njihovoj primeni, što uključuje i Hrvatsku, ali i mnoge druge zemlje EU i šire, vodeći računa o kratkoročnim, ali i dugoročnim efektima mera koje preduzima.
Ostavi komentar