Da li Srbi obraćaju pažnju na to šta piše na pakovanjima hrane, i koliko često su dovedeni u zabludu koja može da se odrazi na zdravlje čitave porodice?
Da li Srbi zaista obraćaju pažnju na etikete hrane i da li nas one dovode u zabludu?
Pravilna ishrana u fokusu je saveta za zdraviji život, a etikete na hrani važna su tema u Evropskoj uniji, i očekuje se da će vremenom biti sve važnija.Da li Srbi obraćaju pažnju na to šta piše na pakovanjima hrane, i koliko često su dovedeni u zabludu koja može da se odrazi na zdravlje čitave porodice?
Neispravno deklarisanje hrane je vid prevare u poslovanju hranom a to znači da je podložno kaznenim odredbama Zakona o bezbednosti hrane u Republici Srbiji. Ovaj Zakon je u članu 13 propisao privredne prestupe i prekršaje preduzetnika, pravnog i fizičkog lica, ukoliko postupaju protivno obavezama u deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za EURACTIV pojašnjava da ovaj vid obmane obuhvata prevarno predstavljanje ili opis hrane, sa namerom da se potrošač dovede u zabludu ili da se izbegne plaćanje fiskalne obaveze.
"To bi, na primer, mogli da budu neistiniti navodi o geografskom poreklu hrane, lažni podaci o procesu proizvodnje hrane, neistinito deklarisanje sastava hrane i deklarisanje konvencionalno proizvedene hrane kao organske", kažu u NALEDU.
Kome se obratiti sa žalbom na neispravnost navoda sa etikete?
„U slučaju neispravnosti navoda sa etikete, žalbu bi trebalo podneti u vidu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i prijave za privredni prestup, zbog kršenja odredbi Zakona o bezbednosti hrane i propisa donetih na osnovu njega.Žalba se podnosi inspektoru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i sanitarnom inspektoru", navodi NALED.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Pojašnjavajući za EURACTIV, stručnjaci ove organizacije dalje kažu da službene kontrole u oblasti bezbednosti hrane u našoj zemlji sprovode nadležna ministarstva, i to: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko nadležnih inspekcija (veterinarska, poljoprivredna i fitosanitarna) i Ministarstvo zdravlja preko sanitarne inspekcije.
Inspektori koji su nadležni za sprovođenje kontrole, u obavezi su da zabrane reklamiranje i označavanje hrane koja potrošača može da dovede u zabludu u pogledu sastava ii dejstva hrane, ili pripisivanja nekog lekovitog svojstva.
Prema podacima NALEDA iz 2021. godine, veterinarskoj inspekciji podneta je 321 prekršajna prijava, 55 prijava za privredne prestupe i jedna krivična, dok su usvojena 2.122 rešenja za otklanjanje nepravilnosti ili zabranu rada. Poljoprivrednoj inspekciji podneto je 260 upravnih i 51 kaznena mera. Fitosanitarna inspekcija imala je 139 podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka dok je broj podnetih prijava za privredni prestup - tri. Na doneta rešenja sanitarnih inspektora u prvostepenom postupku, kojih je bilo 238.649, uloženo je 46 žalbi a primljeno 28 odgovora na sudske podneske. Obrada podataka za 2022. godinu je u toku, dodaju u NALEDU.
Ovo bi značilo da građani Srbije ipak u određenoj meri reaguju na neispravnost deklarisanja, etiketiranja i reklamiranja prehrambenih proizvoda, što je značajno na mnogo krupnijem planu.
Ukoliko u budućnosti počnemo da više pažnje obraćamo na to šta jedemo, poboljšaće se kvalitet života građana i smanjiti rizik obolevanja od bolesti koje se dovode u direktnu vezu sa načinom ishrane.
Ostavi komentar