Zvanični kurs Evra za dan 06.12.21. :: 117.5781 rsd
Tekst objavljen: 17.11.2021 13:35        


Od početka 2021. godine, dinarska štednja je povećana za 8,1 milijardu dinara, rasla je gotovo svakog meseca, i samo u deset dana novembra povećana za 339 miliona dinara

Da li se štediše premišljaju da povuku novac iz banaka?


I sve to uprkos inflaciji koja je prema poslednjim informacijama u oktobru ove godine bila 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Za mnoge je ipak ovaj momenat presudan da posumnjaju u ispravnost odluke da novac ostave na dinarskoj štednoj knjižici kada su kamate niže od dva odsto.

Iz Centralne banke ne žele da savetuju građane šta da urade sa svojim parama, ali smatraju da u periodima pojačane neizvesnosti, poput tekuće pandemije štednja predstavlja čuvar vrednosti i odlaže potrošnju za budući period i potencijalne investicije. Pojedini stručnjaci smatraju da je bolje bilo kakva kamata, nego nikakva, a drugi da može i da se rizikuje a novac uloži u akcije, nekretnine, ili kriptovalute.

Prema mišljenju profesora Hasana Hanića, predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i predsednika Beogradske bankarske akademije, trenutna inflacija je posledica rasta energenata na svetskom tržištu i prema proceni privrede privremenog je karaktera. Smatra da će se i intervencijama Narodne banke Srbije održati u ciljanom rasponu.

- Ono što Centralna banka ne može da kontroliše to je cena nafte na svetskom tržištu, a to se odražava na potrošačke cene i samim tim na inflaciju - kaže prof. Hanić. - Ne očekujem povećanje kamata, pa ni porast kamatnih stopa na štednju. Očekivana dobit od štednje nije, pokazala su istraživanja, presudan faktor, već pre svega sigurnost. Svi iznosi do 50.000 evra, a takvih je 90 odsto, osigurani su. Osim toga, i kada je stopa inflacije veća od kamatne stope, logika je da ako nema kamate, gubimo još više.

Kako naš sagovornik kaže, evro je stabilan, ali ne preporučuje ni prebacivanje štednje iz dinarske u deviznu, jer je svojim akcijama dinarizacije NBS propisala porez na kamatu po osnovu devizne štednje od 15 odsto, dok je na dinare nema.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE


Broker Nenad Gujaničić iz investicionog društva Momentum kaže da investitori moraju biti veoma oprezni prilikom odabira investicionih alternativa, a u skladu sa sklonošću ka riziku. Za samostalno ulaganje neophodno je posedovanje barem minimalnih ekonomskih i finansijskih znanja, a dobar saveznik prilikom ulaganja je i zdravorazumska logika:

- Našim građanima je dostupno pregršt investicionih alternativa na svetskom tržištu, od niskorizičnih dužničkih hartija od vrednosti, preko ETF fondova, do najrizičnijih akcija koje mogu biti umerenog do visokog nivoa rizika. Kada je domaće tržište u pitanju, ono nažalost nudi izuzetno skroman broj investicionih alternativa, a i one koje su raspoložive su prilično nelikvidne. Ovaj trend dezinvestiranja na Beogradskoj berzi traje već godinama i čini se da će u ovakvom poslovnom okruženju teško biti načinjen preokret kako bi se građanima omogućilo da ovde plasiraju svoju ušteđevinu.

Poslednjih godina agenti kažu da je primetno ulaganje u nekretnine kako u gradovima i banjama Srbije, tako i kroz kupovinu stanova u Grčkoj i Turskoj.

Rast cena kratkog daha

U skladu sa očekivanjima da će faktori ukupne inflacije u najvećoj meri biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u drugom tromesečju 2022. godine, očekujemo da će dinarska štednja nastaviti da se povećava i u narednom periodu - kažu u NBS. - U svojim saopštenjima, Narodna banka Srbije je istakla više puta da je spremna da reaguje svim raspoloživim instrumentima, blagovremeno i adekvatno na pojačane inflatorne pritiske, a određene mere smo već preduzeli, poput ukidanja repo operacija kojima je u prethodnom periodu ubacivana likvidnost bankama po povoljnim uslovima.

Rast vrednosti

Postoji direktna korelacija između trenutno veoma niskih kamata i inflacije koja je u zamahu u svim zemljama širom sveta, počev od SAD, preko evrozone do naše privrede - kaže Gujaničić. - Ključne svetske centralne banke godinama su vodile politiku niskih kamata i monetarnih intervencija, dok su sa izbijanjem pandemije pridodati i jaki fiskalni stimulansi koji su doneli likvidnost privredi. Stoga i ne čudi što je posledično došlo da rasta vrednosti svih vrsta imovine od akcija i sirovina, do kriptovaluta i nekretnina.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
banke u srbiji štednja novca kamatne stope kamatne stope na štednju povlačenje depozita inflacija hasan hanić Nenad Gujaničić

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana