Dina kartica: Jeftinija za trgovce, građani daju prednost stranoj "plastici"

Za tri puta veći promet preko stranog plastičnog novca naplaćene su više od trideset puta veće naknade nego kod domaćeg

Domaća dina kartica je jeftinija, ali i dalje se manje koristi nego strane, viza i masterkard. Kad se kaže jeftinija znači da ona manje košta onoga kod koga se provlači, trgovca na primer, kao i banku koja je izdaje, ali je kao i strane potpuno besplatna za vlasnika, odnosno sve one koji ih koriste, odnosno provlače na pos-terminalima.

Narodna banka Srbije (NBS) već godinama ulaže napore da promoviše domaću dinu s pomenutim argumentima. Pogotovo od 2018. od kada su kartičarske naknade smanjene Zakonom o međubankarskim naknadama. NBS je čak obavezala banke da klijentima moraju da izdaju i domaću karticu, pored postojećih stranih. Mnogima, međutim i dalje nije jasno zašto moraju da je uzmu, pa to doživljavaju kao namet.

U periodu od pet godina, od 2016. do 2020, ukupne naknade koje su banke u Srbiji platile inostranim kartičnim sistemima bile su više od trideset puta veće nego troškovi prema domaćem „Dinakard” sistemu, iako je promet inostranim karticama bio svega tri puta veći.

„Ukupni troškovi banaka prema kartičnim sistemima u tom periodu iznosili su 24,24 milijarde dinara, to jest 203,80 miliona evra. Od toga više od 97 odsto čine troškovi koje banke plaćaju inostranim kartičnim sistemima, dok istovremeno promet koji su građani i privredni subjekti naše zemlje izvršili inostranim platnim karticama iznosi 75 procenata ukupnih kartičnih plaćanja. S druge strane, učešće plaćanja putem nacionalnog kartičnog brenda „Dinakard” u ukupnom prometu je 25 odsto, a trošak banaka po ovom osnovu iznosi tri procenta. Drugim rečima, za tri puta veći promet naplaćene su više od trideset puta veće naknade”, navodi se u analizi centralne banke.

Sa druge strane, trošak banaka po osnovu dina kartice je isključivo prihod budžeta Srbije.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Visoke troškove koje banke plaćaju kartičnim sistemima nadoknađuju ne samo kroz provizije koje naplate trgovcima, već i kroz naknade koje naplate korisnicima bankarskih usluga kao što su održavanje računa, elektronsko i mobilno bankarstvo i drugo, s obzirom na to da se pomenuti trošak ne može naplatiti od korisnika prilikom kupovine proizvoda tom karticom onda se on naplaćuje kroz druge vrste bankarskih usluga. Troškovna efikasnost nacionalnih kartičnih sistema jedan je od glavnih razloga zbog čega sve više zemalja u svetu razvija svoje nacionalne sisteme, a veliki broj najbogatijih zemalja ima ih već decenijama. Od početka primene Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica u decembru 2018, ostvaren je znatan rast prihvatne mreže, kao i rast broja i vrednosti kartičnih uplata. Ukupan broj transakcija povećan je za 28 odsto, broj fizičkih prodajnih mesta za 11, a virtuelnih prodajnih mesta za 172 procenta.

„Rast broja i vrednosti kartičnih uplata od velikog je značaja za porast bezgotovinskih plaćanja na tržištu Srbije i NBS na tom planu već duži niz godina sprovodi aktivnosti koje daju rezultate. Pošto porast broja transakcija donosi i porast troškova, veoma je važno da se stimuliše i povećava upotreba znatno jeftinijih bezgotovinskih platnih instrumenata kako bi porast broja transakcija pratilo i snižavanje troškova procesiranja bezgotovinskih plaćanja”, navode u centralnoj banci.

Inače, internacionalni kartični sistemi poput sistema „Viza”, „Masterkard” ili „Amerikan ekspres” nisu pokazali interesovanje da se registruju kao platni sistemi u Srbiji, iako je Zakonom o platnim uslugama pružena mogućnost svim učesnicima na domaćem tržištu da pod jednakim uslovima svoje poslovanje registruju u skladu sa njegovim odredbama. Platne kartice iz navedenih sistema izdaju se i prihvataju preko domaćih poslovnih banaka, koje imaju zaključene sporazume neposredno sa internacionalnim kartičnim sistemima.

Samim tim što nisu registrovani ovde, NBS ne može da kontroliše njihovo poslovanje. Imajući u vidu da pomenuti kartični sistemi posluju više decenija na našem tržištu i da odavno imaju veliko učešće, Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod transakcija platnim karticama NBS je uvažila njihovu veličinu i značaj, ali i pokušala da zaštiti domaće korisnike utvrđujući obavezu da svaki korisnik mora da ima makar jednu platnu karticu čije se domaće transakcije obrađuju u platnom sistemu zemlje. Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija platnim karticama, ograničena je visina međubankarske naknade, odnosno provizije koju banka prihvatilac plaća banci izdavaocu za svaku transakciju plaćanja koju izvrši korisnik kartice. Maksimalni iznos ove naknade je 0,2 odsto iznosa plaćene robe ukoliko je izvršeno debitnom karticom, odnosno 0,3 odsto za plaćanja kreditnom karticom, čime su ove provizije smanjene šestostruko u odnosu na period pre donošenja zakona.