EUR 117,53 USD 106,70 CHF 106,89

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 14.10.19. :: 117.5180 rsd

Tekst objavljen: 19.09.2019 10:25        


Ukoliko bi država prodala 82,23 odsto akcija Komercijalne banke kao što je najavljeno, po ceni koju je u neobavezujućoj ponudi dala NLB banka, od 450 miliona evra, na akcijama koje je morala da otkupi od međunarodnih investicionih fondova biće na gubitku oko 36 miliona evra

Država na Komercijalnoj gubi 36 miliona evra?

Naime, u junu je Republika Srbija platila 6,8 odsto akcija nemačkog DEG i švedskog Sved onda 43,7 miliona evra, odnosno plaćala je akciju 37,7 evra. Ako otkupi i akcije EBRD-a (24,4 odsto) i IFC-a (10,15 odsto) po istoj ceni država će platiti ukupno oko 263 miliona evra za akcije fondova koji su ušli u banku u periodu od 2006. do 2009. godine.

Upravo te, 2009. godine napravljen je ugovor prema kome su ova četiri investitora dobili tzv. put opciju, odnosno pravo da ukoliko se ne ispune uslovi, a to je bila privatizacija banke u određenom roku, prodaju državi svoje udele po unapred dogovorenoj ceni. Ispostavilo se da je ugovorena cena znatno iznad tržišne u ovom trenutku, s obzirom da se na berzi u ovom trenutku akcijom Komercijalne trguje po ceni od 3.213 dinara. Za tih 41,3 odsto akcija koje su fondovi držali u rukama, po ceni akcije od 32,54 evra koju je ponudila NLB, država bi, ukoliko bi to bila i krajnja cena, mogla dobiti 227 miliona evra, odnosno 36 miliona manje od onog koliko ih je platila, odnosno će platiti s obzirom da je nedavno objavljeno da je napravljen sporazum o preuzimanju akcija EBRD-a i IFC-a.

Stručnjaci smatraju da je cena za Komercijalnu banku, koja je druga na tržištu sa oko 11 odsto udela, sa oko 3,5 milijardi evra aktive i preko dve milijarde evra štednje, na nivou knjigovodstvene vrednosti dobra.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA, kaže da je, ako pogledamo prodaje banaka u zemlji i regionu, prodaja po knjigovodstvenoj vrednosti uz odstupanje od pet odsto prihvatljiva.

„Ako pogledamo prodaje drugih banaka na osnovu dostupnih podataka imamo da je OTP banka kupila Sosijete ženeral po ceni nešto višoj od knjigovodstvene vrednosti što je uspeh. Doduše to je bilo u paketu kupovine banaka u celom regionu. Vojvođanska banka je prodata ispod knjigovodstvene vrednosti. Ove druge banke kao što su Alfa ili Pireus se teško mogu porediti, jer su prodate u krizi. Mislim da bi za Komercijalnu banku bila prihvatljiva cena na nivou knjigovodstvene uz eventualno odstupanje od pet odsto. S obzirom da se radi o neobavezujućim ponudama, nadam se da će u pregovorima država postići još bolju cenu“, kaže Radosavljević.

Profesor na Ekonomskom fakultetu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenjuje da nam ove neobavezujuće ponude govore da je vreme visokih cena za banke prošlo.

„Od 2008. godine desile su se dve stvari koje su uticale na vrednost banaka. Prvo je regulacija bankarskog sektora i poskupljivanje obavljanja bankarskog posla. Drugo je pad ekonomske aktivnosti. U Srbiji banka ne može da postigne značajnu vrednost, ako radi u privredi koja ima nisku stopu privrednog rasta. Srbija u poslednjih 10 godina je među zemljama sa najnižim rastom u Evropi, a posle nešto višeg rasta prošle godine ove se opet vraćamo na niže stope. Bankama nije lako da budu profitabilne u takvom okruženju. NJima najviše odgovara dinamična privreda. Zato bi bilo čudo da u stagnantnoj ekonomiji gde se malo investira postigne visoka cena za banku“, smatra Šoškić.

Što se tiče prodaje Komercijalne, pravo pitanje je da li je država u stanju da efikasno upravlja bankom, odnosno da uvede standarde korporativnog upravljanja.

„Trebalo bi do sada da smo došli barem do tog nivoa, a onda ne bi bilo nužno privatizovati banku. U suprotnom ako država ne može da sačuva banku od partijskog upravljanja bolje je privatizovati jer banka, posebno velika, može izazvati nestabilnost finansijskog sistema“, napominje Šoškić.

Knjigovodstvena vrednost jedne akcije Komercijalne banke je 3.929,9 dinara ili 33,4 evra, iz čega proizilazi da je knjigovodstvena vrednost cele banke oko 562 miliona evra. Ponuda NLB banke vrednuje Komercijalnu oko 547 miliona evra, dok ponuda AIK banke ceni Komercijalnu oko 523 miliona, a Rajfajzen banka 474 miliona evra.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
prodaja kombanke Dejan Šoškić Narodna banka Srbije prodaja komercijalne banke

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana