Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, pokrenuo je izgradnju gigantskog projekta, "Erdoganovog kanala", koji bi trebalo da rastereti Bosfor i postane nova trgovačka ruta
Međutim, projekat od samog početka izaziva oštre kritike i upozorenja da bi mogao postati jedna od najskupljih grešaka u turskoj istoriji.
Kanal bi trebalo da bude dugačak 45 kilometara, a pored toga planirana je i izgradnja šest mostova, novih luka i naselja za čak pola miliona ljudi. Iako turska Vlada tvrdi da će troškovi biti oko 15 milijardi dolara, a godišnji prihod oko osam milijardi, stručnjaci upozoravaju da bi troškovi mogli da porastu na 100 milijardi evra, a da će sama izgradnja trajati mnogo duže od najavljenih sedam godina.
Finansijski, ekološki i geopolitički rizici
Glavni problem sa kojim se projekat suočava je Konvencija iz Montrea iz 1936. godine, prema kojoj je prolazak trgovačkih brodova kroz Bosfor besplatan. Vlada tvrdi da se sporazum neće odnositi na novi kanal, ali stručnjaci upozoravaju da bi drastično povećanje naknada za prolazak moglo da odbije brodare, jer je Bosfor i dalje besplatna alternativa.
Pored finansijskih, "Erdoganov kanal" nosi i velike ekološke i geopolitičke rizike. Mnogi strahuju da bi izgradnja ugrozila izvore pijaće vode, a kritičari upozoravaju na "nekontrolisanu urbanizaciju i špekulacije nekretninama". Gradonačelnik Istanbula, Ekrem Imamoglu, nazvao je projekat - katastrofom koja će uništiti grad.
Projekat je takođe osetljiv sa geopolitičke strane, posebno za Rusiju, kojoj je Bosfor ključni izlaz iz Crnog mora. Ukoliko bi Ankara pokušala da uvede drugačija pravila za prolazak ratnih brodova, to bi moglo da dovede do novih tenzija sa Rusijom, EU i SAD.
Ovaj megaprojekat zamišljen je kao "životno delo" Redžepa Tajipa Erdogana, ali bi, prema rečima kritičara, mogao postati simbol finansijskog promašaja, ekološke devastacije i političkih podela.
Ostavi komentar